Srpski tehnički list

БРОЈ 8 СКЕЛЕ ВА СВОДОВЕ

Ако кроз С повучемо паралелу ка НЕ, онда је

ВЕК БК 1

ЕН Ни

Ре —= Сб ЕН

дакле је р6' константно. Отуда потиче овака конструкција: између произвољно узетих ордината линије терећења повлачимо паралеле, које везују крајње тачке средњих (у средини између узетих ордината лежећих) ордината са оним тачкама на апсцисној осовини, које од подложних тачака средњих ордината одстоје за произвољну константну дуж ЕН. Тако постаје крива линија 0, чију максималну ординату РО делимо у равне делове, провлачимо кроз њих паралелне апсцисној осовини, чије пресечне тачке са кривом О0 дају делове, који одговарају стављеном задатку.

Ако је дебљина свода свуд једнака, онда крива линија. 00 има јединицу у = 4 со («—ф), где је 4 стална количина, и крива Об може се директно конструисати.

6. Угао трења

Варира према томе, да ли су спојнице испуњене малтером, или се камен полаже у суво.

Узима се: За чист тесаник без малтера:

ф = 88%—86%, _ (апд. ф == 0.65—0:78. Ломљен камен, без малтера :

ф = 86%—89', _ тд. ф = 0'78—0'81.

Цигља у малтеру: ф = 25'—90". _ Фапд. ф = 0:47—0'58.

Ту се предпоставља свеж малтер. При стврдњавању малтера наступа кохезија, која захтева другу методу рачунања. Највећи притисак долази увек од највиших слојева, који су и најмлађи, и онда је упутно при одредби притиска узети ф макс. == 25" а може се ради сигурности смањити и на 20".

Џ. Конструкдија скеле.

7. Услови.

Којима скела треба да одговара:

1. Мора имати тачно замишљеним облик и бити конструисана тако да је израда лака.

9, "Дкела мора носити свод сигурно а загтевати минимум материјала.

8. 'Окела мора имати довољну јачину и крутост Т. ТЕ мора што више да противстане деформацијама. усљед дејства терета, јер би иначе недовршени свод сљедовао овим деформацијама, што би могло бити штетно.

4. Окела треба што лакше и брже да се изради и монтира. 3

5. (кела треба лако да се укљања, а без штетних посљедица по сам свод.

КАМЕНИХ МОСТОВА ОТРАНА 45 8. Конструкција.

Главни су делови скеле:

1. Темељ, дбњи строј, (Џпбетђап) који скелу носи;

2. Скела сама, која опет има делове:

а) луке пили ребра (Кећтђбреп, Вовептрреп), које састављају венци (Вовепктапле) и носачи (Ттавтетк). Код мањих су сводова венци уједно и носачи.

6) наслонци (Бећајсћбјлег) који се полажу на луке, а непосредно на њих свод.

в) Попречне везе (Опегуетпаипвеп) везују ребра међусобом и спречавају измицања усљед дејства ветра. или једностраног терета.

8. Орројеви за спуштање скеле (Ап5шепозуотмеђ! ипсеп) помоћу којих се скела може равномерно и подједнако спуштати и најзад уклонити.

9. Наслонци.

(бећајћојлег) граде се од летава, кад је свод мали, иначе од јачих гредица. Код сводова од цигаља мећу се један до другог, код тесаника размичу се. Ако је ширина и висина наслонца фи ћ, њин размак е (сл. 7.), размак венаца #, дебљина свода 4, тежина јединице запремине материјала (камена) 7, коефицијент сигурности за дрво К, максимални притисак на један наслонац (у темену) == еду, и по теорији еластицитета :

МЕ Ки фћа Ако ставимо е == <ф онда бива: 3 угаа : 76 ЕЕГ и отуда

Зе дуг = југ 5

и кад се замени у = 0.0026 кгр. на 1 см“, К == 60 кгр. на 1 см (12-то-губа сигурност) онда је ћ = 0.0057 ћу 24 Може се узети: за свод од цигаља:

г=70; ћ= 00057 Дуда; ђ==01. свод од ломљеног камена:

г= 7178; ћ= 00077 ДУф ђ= 715" свод од тесаника: г=>=5; ћ= 0,0088 Дуа; 6 = 710. Разломак [ бира се између 100 и 200 см., обично

180 см. и тад би се добиле оваке димензије:

сводови од а = 710 см. | а=60 см. | 4=80 см. 100 см. 5; |ћ | 6 |ђ]| 5 |Ћ%ћ цигаља .. 941! 4.71/114) 5,7 18.2 6.6|15.8| 7.4 ломљеног камена ....|94'6311.7 7.818.3) 8.9 | 15.0110.0 тесаника ...| 78373 8.9] 8.9 | 10.810.3 ||11.511.5

и Е