Srpski tehnički list

БРОЈ 9 СКЕЛЕ ЗА СВОДОВЕ

9. Ако је венац састављен од више слојева талпи, а носач изцела, веза се постиже простим чепом. Ако су две талпе у слоју, уштеђује се рупа за чеп, ако су талпе исте дебљине са чепом (сл. 12). Ако су три талпе у слоју, чеп улази у средњи слој.

8. Ако су носачи двогуби онда им је најбоља веза са венцем у сл. 18. представљена. Оба се дбла везују завртњима — шрафовима — у непосредној близини споја, венца или наплатка.

4. Некад се преко носача полажу јармови (Ноћпе), у које се усађују поједини венци (сл. 14.).

5. Између венца и носача, умећу се некад и клинови, који служе за удешавање — јустирање — скеле и за њено спуштање.

18. Системи целе носеће конструкције

(Ттавтетк) управљају се нарочито према броју ослонапа, који су или дати, или се имају створити. У том погледу разликују се две главне врсте:

1. Има већи број ослонаца; тад су венци епосредно подупрти. Ова система може се назвати система са потпорницима (а леп- бубе).

о. Има свега два ослонца. Онда постаје неподупрт, слободан (Ттаетасепа) систем. Између ова два типа има разних комбинација. Прва је система боља од друге, јер је стабилнија и лакше се поништавају деформације, које су код друге системе скоро неизбежне.

14. бистема са потпорницима.

Венце носи наз потпорника, који леже — почивају = на једном хоризонталном двлу, прагу (ВосвепзећугеЦе). Притисак дејствује скоро управно на скелу, положај потпорника треба да буде радијалан. Сваки потпорник прима притисак = р ећ, ако је р притисак на јединицу дужине на дотичном месту, • одстојање венаца, ! размак потпорника.

Код полукружних сводова стичу се потпорници готово уједну тачку, која се мора добро подупрти сл. 155 Оли Тој

Код ниских, пљоштих сводова полаже се праг обично у основу свода, тако да се на њега ослањају сви потпорници. Код великих полукружних сводова или игмената, који се приближују полукругу штеди се на, материјалу кад се праг издигне, јер доњи део свода — до угла трења — не потребује потпоре. Потпорници постају дакле краћи, слабији и лакши. О размаку њином важе тач. 5. и 11. овог чланка.

Ако су потпорници дугачки, онда се међу собом вежу кљештима од талли или тањих греда, што им пдвећава јачину и непомерљивост.

15. Код слободних, неподупртих скела нијвише се примењује система триуглова, јер је — сем деформације, која долази од еластицитета материјала — непомерљива. — Сваки триугао даје само једну тачку, на коју се може венац ослонити, зато се могу триугли понављати, или се комбинују са потпорном системом. Разликују се типови:

КАМЕНИХ МОСТОВА ОТРАНА 47

1. За полукружне сводове примењује се често конструкција нацртана шематички на сл. 20. а у детаљима у сл. 34. 85., 96., 37. И 88.

Главни триугао АДА: даје сталну тачку С сем већ унапред датих тачака А и А'; ове три тачке дају опет два. споредна триугла АрОи АП'С', тако да добијамо још две сталне тачке Ри Г'.

Одредба напрезања проста је; притисак у тачци р највећи је, кад свод дође до средине дела ар, он се разлаже на правце РА и РС. Сем тога треба одредити напрезање у деловима ОС и Рр'С. иза тај случај, кад свод дође до темена; ту — у темену дејствујући притисак смањује се за величину резултанте трпуглова, у Оби 1'0 а остатак се разлаже по правцима СА п АС". Ова овако одређена напрезања дају у исто време и притисак на ножице свода. Описана проста одредба истина није сасвим тачна због делова, РЕ п РЕ', али је за оваке конструкције употребљива. Хоризонталан потисак поништава се хоризонталним кљештама.

2. Употреба више система триуглова са разним потпорним тачкама. У сл. 27. на теме свода подупрто је конструкцијом АВА, тачке С и (' подупрте су непосредно потпорницима. Прагови АР п А:[' прекинути су, да би се оставио слободан пролаз лађама.

8, Употреба више система триуглова са једним истим потпорним тачкама (сл. 29.). Ова је конструкција врло добра јер је врло стабилна, израда. јој је заметна због чешћег усецања делова који се укрштају. Усецања треба, избегавати, а кад већ мора да се врше, онда бар на што мању дубину. Ако се потпорници међусобно вежу кљештима радијално положеним, онда се напрезања могу пренети на више делова. Тако се (ел. 28.) притисак у А преноси на три шпренгверка, КАК', КрК> и КЕК', притисак у В на КВК'и КкЕК', док најмањи притисак у С прима само један део КОКА,

Овако је у Енглеској Кинг још 1740. године конструисао скелу за вестминстерски мост.

16. Тратез, који састављају два косника (Бетеђеп) и једна распињача стабилан је само при симетричпом терету. Овај се случај код скела не дешава, зато се морају увек употребити конструкције, које повећавају — крутост. У том је погледу ова система, лошија од оне под 15. описане, и ако није толико компликована.

Најважније су комбинације:

1. Триугао и тратез, (сл. 24.) врло употребљив за мање распоне, јер се избегавају усецања потпорника, ако се трапез положи под триугао, и притисак се тачака В и Б' пренесе на трапез.

Конструкција представљена сл. 1. има усецања, делови А и В конструишу се двогуби. Овде је представљена несиметрична скела, која се некад мора да гради због теренских прилика или пловидбе.

9. Комбинације више система са једним истим потпорним тачкама (сл. 26.). Поддога може бити триугао. Крутост се постиже везујући чворне тачке једне системе