Srpski tehnički list

БРОЈ 4. ОДРЕЂИВАЊЕ МАКСИМАЛНИХ дели греду на два дела и то с десна на лево. — Од тога места и то сада с лева на десно преноси се половина остојања појединих покретних сила. Тим начином добијамо вертикаде р, Е, 0' и Н које суу исто време осе параболних лукова који се сљедују.

49 — Најзад се служимо моделом, а наместимо га тако да када лук параболе пролази тачку 4, оса параболе поклапа се са вертикалом ГР. У том положају извуче се лук АС, за тим кров тачку О да прође кривина а оса да се поклапа са вертикалом Е и извуче се лук СК. — Са тачком Ји осом 6" повући лук ЕЈ и најзад

тачком и осом Н извући лук који одговара последњем терету с десна Р,. Тај лук мора проћи кроз В. Да би одредили максималне моменте савијања, када сем покретног система сила, дејствује па греду јоши стално оптерећење нпр. у на куренти метар, радићемо овако. Нацртаћемо опет модел параболичин но са стре-

4 Ре ; лом: – + “а · Осе се пак одређују, када сеп подина остојања сила умноже али не са односом >= 50 д него са ===. 20 + 0

У овом случају имаћемо, да је реакција на. ослонцу А: Х = и] ЈЕ Ре - ( 2 а моменат за ма коју нападну тачке силе Р,. ша ар - __ о+2 И Мррввра 5 = о! та је

__Да би добили максимални моменат савијања ста-

22 а ЕН

вимо __|- = 0 и онда добијамо :

а:

ПР Жа - _ 4Ад-+2м 40+-+2р

МОМЕНАТА САВИЈАЊА ГРЕДЕ СТРАНА 85

дакле максимални ће моменат бити за вредност апсцисе

Ме (У 2 20 -- РЈ]

Вредност апсцисе г могу бити одређене рачуном или графиски као што слика показује. (Сл. 4.)

ДЕ сене

Други начин,

Претпоставимо да је Р,, Р,, Р, п Р, систем покретних сила које дејствују на греду АВ дужине /. Означимо са 4,, Фф,, 4, остојања између сила које једна за другом долазе, са 9 остојање тежишта целокупног

система сила од прве силе с лева и са “ остојање силе Р, и ослонца 4. Ово је остојање променљиво, (Слаб), Лако је увидети, да у погледу одређивања максималних момената савијања за поједине пресеке греде А, постоји идентичност дејства између система покретних сила који посматрамо и система сталних — непокретних сила (ел. 6.). Но таковог система сталних сила који би обухватао: униФормно оптерећење по целој дужини греде Зар _ 20 ! ( које дејствују на више. Нападне тачке ф', [', 4' тих сила одређене су, делењем дужине АБВ на одсечке пропорционелне силама Р,, Ра, Р,п Р, као што је то раније поменуто, (Сл. А.). Вредност је тих сила:

сразмерно и сем тога вертикалне силе

а са 5 — дејствује на тачку Ф' — — дејствује на тачку а' 1 5 : не — дејствује на тачку /'

За овај последњи систем сила, наћи ћемо да је реакција у ослонцу А, ако је означимо са Х'.

– ен + а (Р, + АЕ) | 5 Њ !