Srpski tehnički list

БРОЈ 8 и 4.

мњењем онакав неупутан и дрзак поступак Општинског Одбора, те да и њега и његовог председника обележи као сраман пример умне и душевне нискости, која бар овим путем не сме остати некажњена“.

Сад можемо о свему да говоримо и да се реши на који начин то да учинимо.

Јовановић. К. — Хоће ли само то, што сте прочитали, да изађе у новинама # Председник. — Ово треба да буде решење, које

ћемо донети на данашњем састанку, а ја мислим да не само решење већ и цео рад данашњег састанка треба да се штампа те да се чита све што се по овој ствари буде говорило и што може служити као добра поука данашњој Општинској Управи, а и да свет буде и о детаљима боље обавештен.

· Манојловић Н. — Господо, и ја сам за то, да се одговори, на револуцију Општинског Одбора али не да се одговара лично председнику Општине, за то, што је донесена резолуција, дело целог Општинског Одбора а не само председниково; ако је Општински Одбор учинио грешку напавши лично г. Селесковића, за то не би требало ми да чинимо исту грешку. (С тога, ја бих избрисао све оне епитете, којих има у предложеној резолуцији, јер ми, као образовани људи, у стању смо да све то кажемо лепшим и складнијим речима, и ја сам уверен да ће онда остати право на нашој страни, таковим поступком ми ћемо дати доказа о нашој образованости, а нарочито треба као такви да се покажемо кад у јавности говоримо.

Председник. — Дакле и по вашем мишљењу не би требало усвојити ни један од ова два нацрта 2 (Н. Манојловић: не би). Према томе ви се слажете са предлогом Управног Одбора. Када би ми налазили за вредно одговарати Одбору и председнику Општинском, онда тај одговор, не би могао бити благ. са обзиром на њихов поступак и на тон председниковог извештаја и решења Одборског. Како ми не мислимо њима одговарати, не ћемо ни један од ова два нацрта ни усвајати као наш одговор али мислим да ипак треба цео рад данашњег састанка штампати, ради детаља који се износе у овим одговорима и који се могу још у дебати додирнути, јер свет је читао њихове нападе, па треба да прочита и ибправке, да би знао право стање ствари.

Манојловић Н. — Али баш ради света ја бих избрисао неке изразе. Може човек да каже оштро све, али другим речима. Ја не бих хтео да ту уђе ни једна груба реч. Нарочито онај први нацрт кипти таквим речима, а то апсолутно није потребно.

Јовановић К. — Ја се никако не могу да сложим са мишљењем г. Манојловића, јер не налазим да у оба ова нацрта има толико тих епитета, као што он мисли, на личност г. председника Општине, на против епитета има у оном одговору г. председника Општине упућеном на Инжењерско Удружење, Ко само прочита онај одговор, како је г. Богићевић багателисао, тако рећи хтео да понизи све инжењере и цело наше Инжењерско Удружење, да га спусти на најпижи ниво и ко би хтео да само узме писаљку и забележи оно, више пута са подомехом спомињато „светло име српских инжењера“, које је хтео да окаља, — онда држим да не може нико рећи да су ови епитети оштри. Баш се у овим нацртима одговора каже, да један председник Општине не би требало онако да ради и да багателите целу једну корпорацију и њене чланове, који долазе са, добром вољом да помогну извршењу Општинских ра-

РАД УДРУЖЕЊА .

СТРАНА 41.

дова. Инжењерско Удружење долави и нуди му своје услуге, а он га гура од себе, и неће да зна ни да постоји то Удружење.

Према томе, сви епитети, које г. Манојловић налази да су оштрији, који су употребљени у прочитаним нацртима одговора, нису такви да не приличе донетом решењу Општинскога Одбора; то није проста сокачка грдња, него је то достојан одговор онаквом нечувеном понашању г. председника Општине и Одбора Општинског према нашем Удружењу. Шта више, ја налазим да су изрази изложени у прочитаним нацртима одговора благи према оном понашању г. прелседникаи његовог Одбора на спрам Инжењерског Удружења.

( тога, по мом мишљењу, треба оба нацрта одговора заједно са резолуцијом Управнога Одбора штампати у свима овдашњим листовима. А ако хоћете и ову дебату, која се отвара на данашњем састанку, да штампате, — ја п на то пристајем и са тим се предлогом слажем. Само оба ова предлога одговора треба штампати нарочито с тога, што је у њима, како у првом тако и у другом, лепо и јасно изнета она нелогична веза у радњи Општинског Одбора. Узмимо за пример само ово: био је расписан стечај за израду планова за канализацију, кеове и антрпоте и остављен је рок само три месеца. Кад су српски инжењери приметили, да је апсолутно немогуће за то кратко време тако огромне планове израдити, онда је се одговорило да су српски инжењери неспремни и недоучени људи, те да због тога тако и говоре, но биће других, страних инжењера, који ће као спремни људи бити у стању, да за то време те плапове израде. Шта доцније видимо“ Видимо то, да је грађење планова уступљено страним експертима и да им је остављен рок за израду поменутих планова не 8 месеца, него 5 година; видимо даље, да за израду онога, за шта св о српским инжењерима говорило, да због своје неспремпости не могу за три месеца израдити потребне планове, тима способним страним експертима они дају сада рок од пет година ина то време и уговор закључују, ма да не знају ни какве ће планове добити ни за које ће време исти, а у свима њиховим потребним детаљима, бити готови; или ће се можда они и једновремено са грађењем правити! Не треба при том заборавити, ла ће Општина за своје скупе новце имати од ових експерата само један план по овим објектима, место да их по мању цену што. више добије, како би могла онда узети оно, што је за њу најпробитачније и најјефтиније. За то би ја, да се усвоје оба нацрта одговора и да се према предлогу Управног Одбора, заједно са резолуцијом Управног Одбора, једновремено отштампају у свима овдашњим ли стовима. Стефановић Ј. — Чудним удесом, без мога претходног пристанка, постао сам и ја члан Општинског Одбора, те сам тако дошао у положај, да и ја суделујем у решавању питања о канализацији Београда, али то, тек' пошто је већ прохујала олуја око расписивања конкурса за израду планова, те ми је савест чиста, јер нисам био тада тамо, кад су се те ствари решавале. Али сам присуствовао осталим радовима, који су после тога у Општини наступили, па после сам имао прилике, да подуже о томе размишљам, и с тога сматрам за дужност, да о томе неколико речи кажем, ако се то не коси, са можда постојећим обичајем, да се Општински послови на јавност не износе 2 (Чује се: „не коси се, Општинске су седнице јавне“). У осталом и ја ђу говорити укратко и навешћу само ствари општијег интереса, пошто је ово седница јавна и њен ће се рад, као што видим, штампати.