Srpski tehnički list

БРОЈ Би 6 РАДОВИ МИНИСТАР

ЈТВА ГРАЂЕВИНА СТРАНА 77

Дужина свршеног и саобраћају предатог друма износи 2,900 метра.

Падови. и кривине.

Максималан пад односно успон није већи од 0,08, а најмање кривине описане су полупречником од 20 метара.

Што се тиче падова они су на овом делу овако распоређени

У хоризонтали има 1310,8 та Успона од 0.07 по метру има 65,90 » » (0,05 5 » ји 51,5 »

5 0,0122 » 5 7 140,00

: ООШВУ а У > 99070

» 0,2» » » абћ,00 >

» 0,026 » » » 64,55

» (0,024 » » » 50,00 »

» 0,080» » » » 21810»

» 0,0882 » » » 132,710 »

5 (0,085, 5 о > 140,00 9900,00 та

У кривини лежи друм на 1559,% т а у правој има га 13405 » Свега 9900,00 та

Из овога се види да су 5878, у кривини

а 462, у правој линији.

Попречни профили.

У усецима. Кад су усеци у земљи или у терену где је земља помешана са каменом, ширина друма у

ПРЕДАВАЊЕ Д-РА СТЕВАНА МАРКОВИЋА

ДРЖАНО

У УДРУЖЕЊУ ОР, ПАЖЕЊЕНе И АРХИТЕКТА . МАРТА 1895. год.

—~>——

Господо и другови!

Што данас имам част да изнесем пред скуп Удружења Српских Инжењера и Архитекта неколико мисли о примени електрике у индустрији и у домаћој и општој употреби, најпре имам да благодарим Вама, другови, који сте ме примили у своје коло, а за тим нашем ревносном преседнику, који ме је анимирао да изиђем пред Вас с једним предавањем.

Ви сте ми тиме не само указали част, него сте ме и обрадовали. Јер још док сам се учио у теоријском правцу, у нашем природно - математичком одсеку иу Бечком свеучилишту, највише ми је лебдила у памети помисао: каква је практичка корист по човечанство од истћна са којима се ту упознаје. То је и данас код мене мерило за вредност сваког знања и вештине. Па што · онда нисам одмах приступио био техничким студијама, кад оне највише прибављају таква практична и корисна знања За то, што ми онда није било познато, нити сам имао кога, ко би ме научио био, да има ин-

круни узета је на 7,00 т. од исте је 5,001. пошљунчано, а са сваке стране остављен је банкет од 1,00 тл. ширине за пешаке. Поред банкета постављен је ров, којим се вода одводи до најближег пропуста ; изнад косине, а на 1,50 од ивице, извршен је други ров од 1,0 т. ширине којим се прикупља вода са оближњег терена и одводи у оближње потоке.

У усецима који су израђени у стени, ширина у круни износи само 5,50 т, од ове је само 4,70 пошљунчано, а остављен је лево и десно банкет, израђен од ломљеног камена у ширини од 0,40 т. Поред банкета израђен је ров од само 040 ширине у дну.

Нагиб косина мењао се према природи стене, тако да је у многим случајима стена остављена одвесно.

У насипима.

Насипи су добијали у обичном терену у круни ширину од 7,0 т, која је израђена исто онако као и круна у усецима.

У стеновитом земљишту, а нарочито на местима, — што је у осталом најчешће и бивало, где је друм тако положен, да је један део био у усеку а други у насипу, ширина круне- узета је свагда у 5,50 т.

Како је кад могуће било, косине насипа добијале су нагиб 1:!/ и !:|

Где год је природно земљиште јако стрмо, насипи су се скоро увек замењивали потпорним зидовима грађеним већином у суво, од лом-

жењера и инжењерских струка, других осим оних у којима се зидају зграде и гази селско блато премеравајући земљиште и обележавајући куда ће проћи друмови; а то ми се, право да Вам кажем, није допадало. Нек ми се за то не замери, тако сам ја мислио пре 12 година — као свршени матурант.

Али већ као професорски приправник за Физику у Великој Школи посећивао сам с техничарима предавања и из оних делова Меканике — примењене, — које као философ нисам био слушао.

У Бечу су моје студије биле стручне — из Физике с Математиком. — Десило се, да се по свршетку тих студија одам изучавању Електротехнике, и ја сам веома срећан, што сам у Белгији имао прилике, да ближе познам дражи изучавања техничких наука и схватим праву вредност“њину по културу, а дружећи се и радећи у Електротехничком Институту у Лијежу са инжењерима из скоро свију културних земаља, да осетим блиску другарску свезу, која је тако нежна код ових најмодернијих класичара. Да се јасније изразим. Оно што је добро и лепо издваја се и као класично чува се и предаје новим нараштајима. Ни у чему се не одржава оно што је добро и лепо толико колико у техници. У толико су техничке науке класичне. Али ту нема слепих традиција. Чим се нађе нешто боље и лешше прима се. У толико је дух слободнији и плоднији. О тога су техничке науке и прогресивне.