Srpski tehnički list

ОТРАНА 68.

ИЗВЕШТАЈ

Управног Одбора Удружења Српских Инжењера и Архитекта о раду и стању удружења у год. 1895—96.

Одмах по главном скупу, на коме је био изабран; одбор се конституисао изабравши за деловођа г. М. Рувидића, за благајника г. В. Вуловића и за књижничара г. Ивачковића, који су и пређе те дужности вршили.

Први посао који је имао да сврши нов одбор и удружење био је, измена Устава, о којој се већало на главном скупу, па је одложена за ванредни. Одбор је примио за основу рада пројект пређашњег одбора са изменом по предлогу члана г. Стаменковића. Према овоме пројекту измена Устава извршена је на ванредном скупу одржаном на Иван-дан прошле године. На овоме скупу учествовали су поглавито. чланови удружења из Београда и измена је извршена у томе духу, да рад удружења може бити обилатији и лакши и да удружење може добити више помоћи од кругова, који стоје близу удружењу. Но одбор напомиње да се у томе смислу последице измене Устава још нису јавиле, поглавито за то, што се чланови помагачи могу добити само заузимањем редовних чланова, а тога као да није било. Ипак се одбор нада да ће се та ствар у скоро на боље окренути.

"Од осталих радова одбор има да помене ове:

Поштовани прота г. Рувидић, народни посланик, предложио је Народној Скупштини да реши, да се „Срп. Техн. Лист“ бесплатно штампа у Државној Штампарији, па је тај предлог Скупштина усвојила упутивши га влади. Да је г. Министар Просвете поднео о томе потребан указ, ова би помоћ без сумње била одобрена. Но то није учињено ни онда кад се одбор обратио г. Министру писменом представком и изаслао два члана удружења, да га за то замоле. Г. Министар је одговорио, да у томе правцу неће моћи ништа учинити, него ће помоћи „СОрп. Техн. Лист“ накакав други начин, али ни од тога није осетило удружење до данас никаква трага. Но ипак се не може рећи да је заузимање проте г. Рувидића било узалудно, и одбор мисли, да је удружење уверено, да г. прота заслужује велику благодарност удружења. |

Кад је Суд Општине Београдске предузео кораке, да се приђе ближе извршењу канализације и пристаништа, одбор је мислио, да удружење не сме остати према тим поступцима равнодушно. Као што је члановима познато, из „Техн. Листа“ удружење је по предлогу одбора на једном своме редов. скупу, донело резолуцију, која је послата Одбору Општине Београдске и г. министру грађевина. Ово је учињено у цељи да се Суд Општине Београдске скрене на прави пут у овоме предузећу. Ма да је одбор предложио ову револуцију тек пошто је саслушао свога члана г. Милашиновића, који је у исти мах био члан „општинске комисије за радове“ и члан Одбора Општинског и као такав руководио суд у овоме послу, ма да је резолуција била објективна и није тражила ништа штетно за Београд, и ма да је отштампана само у листу удружења, одговор Суда Општине Београдске био је један простачки напад на чланове одбора ина удружење. Одговор удружења на, ово познат је члановима из последњег броја нашег листа. На жалост, мора одбор још и то поменути, да осим члана г. Милашиновића, раде сасвим у духу наопаких поступака Суда и Одбора Општинског још и два члана удружења, од којих је један међу тим дао оставку. Ново изабрани одбор имаће да одреди положај свој и удру-

~

РАД УДРУЖЕЊА

Број 5 и 6.

жења према тим члановима. А што се тиче члана од-

бора г. Милашиновића он после тога није никако до-.

лавио у седнице Управног Одбора удружења.

Ресултат досадањег рада општине јесте један уговор, који ће се у скоро потписати између ошшитине и два страна стручњака о изради пројеката и вршењу надзора. Какав је тај уговор, удружење ће у скоро видети из листа нашег, кад се буде отштампао реферат

једнога члана о њему. Одбор је уверен, да је удружење

у овој прилици учинило своју дужност, те да се неће доцније моћи пребацивати српским инжењерима, што су пустили, да се бев опомене ради на штету грађана Београдских и српске инжењерске и предузимачке струке. Једну тешку дужност имао је нови одбор у уређењу Финансијског стања удружења, које се затекло после пређашњег одбора, односно његовог председника. и благајника. Док су на последњим главним скуповима поднесени извештаји у којима није било ни речи о дуговању удружења, нови одбор почео је добијати неисплаћене рачуне, међу којима су најважнији они из Државне Штампарије о штампању „Техн. Листа“. (0 друге стране, благодарећи обилатој помоћи удружењу од стране државе, пређашњи благајник није наплаћивао у довољној мери улоге и претплату за лист, те је тако, осим онога што је бивши послужитељ упропастио, удружење имало масу дугова код својих чланова. Одбор је чинио све, да се ови дугови наплате и изашао је на сусрет дужним члановима са највећом стрпељивошњу, јављајући им се више пута и остављајући им мање рокове. Кад св ни после тога нису сви чланови одазвали, одбор је морао приступити оној мери, која је Уставом предвиђена. Тако је за неплаћање улога за више година, искључио !2 чланова удружења. Овим је само јасније констатовано оно што је већ у ствари постојало, т.ј. да има чланова, који су само у списку, а који не одговарају својим обавезама према удружењу. Ипак се одбор нада, да ће исти чланови у скоро поплаћати своје дугове и поново се уписати за чланове удружења.

Други један тежак посао остао је новом одбору, а то је наплата онога новца, што је бивши послужитељ удружења проневерио, од г. проф. Андоновића пређашњег благајника. Њему је одбор писао о томе, а тако исто и благајник, но ни један ни други нису добили одговора за време целе ове године. Тако је одбор морао предати наплату овога потраживања адвокату и тек тада је г. Андоновић одговорио опет преко адвоката, да није право да он тај дуг плаћа. Одбор је решио да се ва наплатом причека, док се г. Андоновић не обрати садањем скупу, ако хоће, са молбом да га овога дуга ослободи, т.ј. да своје пређашње решење измени. Но до јуче одбор није примио ни ту молбу за данашњи скуп.

Осим дуговања Државној Штампараји и других одбор је затекао и дуг удружења члановима и сарадницима на „Техничком Листу“, јер док је једном иначе малом броју сарадника, хонорар исплаћен, дотле су други морали чекати; а нови одбор није могао добити ни све оне признанице, по којима су неки сарадници добили извесне суме на рачун хонорара, што је било потребно ради регулисања њихових потраживања. Одбор је прво свео хонораре на праведну меру, да сиромашно удружење не плаћа веће хонораре но Министарство Просвете и Академија Наука, па је онда према сећању сарадника утврдио њихова потраживања. Одбор има да са хвалом спомене одзив сарадника у овоме погледу: ггг. Н. Манојловић, Е. Дероко и М. Рувидић сасвим су поклонили своја потраживања, г. КЕ. Живковић је по-

ни с и Пи о ари бивао забавсзкте Зал рај“ –— ње

3 :

та одстасг — =

ме рис и пољ

аи Ћао

у љљи

Кра ве. таи — фан

и леди = =