Srpski tehnički list

· |

ДУ ти

Зна ПР. И у Ни

А

7

= - - и => пи пи = ми песници ери с» сл 6 42 | ВЕРТИКАЛА 5 | . о с> = пече = со ~ С 9 == 00 ~ ср ел ~ Оро == сл > те с5 У о | 0,1948 0,385

5<з 02

| |

: = ко сл == 00) с

БРОЈ ЗВОЊЕЊА У т2

У СЕКУНДИМА у

ДУБИНА испод поВРШ., У тп. ВРЕМЕ ПОСМАТРАЊА, БРОЈ ОБРТАЈА БРИЛА

ЗА 1 СЕКУНД СРЕДЊА БРЗИНА, у ПОВРШИНА БРЗИНЕ, СРЕДЊА БРЗИНА. ЗА делу ВЕРТИКАЛУ,

8 т

252

390 | 0,781 | 0,24

37 74 110 146 189 221 259 300 54! 94 141 186 298 976 394 | 1,080

0,368

(),485

~ ср сл

0,310

57 [11 167. 295 285 | 0,877 67 132 196 | 966. | 0,752 - | 0,228 |

69. | 0,10

(),0900 (),287

0,265 0,20

9 = Сл и- 0559) =—

о

„ и~

156

ни 010 282 | 0,854

59 —

0,150) 0,0875 | 0,150

Вредности у рубрикама, 2, 3 и4, добивене су непосредно, а вредности у осталим "рубрикама, добивене су на исти начин, као што је то описано под 5. -

На листу ХИ нацртане су линије и површине брзина, према вредностима из таблице ТУ.

Да би добио слику, како се брзина мења у једној истој тачци, а за време докле је инструмент у тој тачци, израчунао сам и уписао у рубрици 5. таблице ТУ, број обрта крила у једном секунду за свако звоњење (сваких 50 обртај, ва вертикале !., 9., 3., 4. 5., 7., 9., Пи 19.

Као што се из тих вредности види, тај је број променљив, дакле јеи брзина променљива сразмерно томе броју.

БРОЈ 9 и 10 ГРАЂА З АПРОУЧАВАЊЕ

МОРАЉВЕ СТРАНА 141

На листу ХП, представљено је графички мењање брзине и то: за вертикалу 7, у дубини 0,30 15; 9,» » 0,55.» 117 » Одо» 19 » » 0,68 »

» » » »

» »

У тим диаграмима узет је број звоњења за апсцису, а одтоварајућа брзина за ординату.

Поред тога, што се из тих диаграма и из вредности у рубрици 5., види, како је кретање воде неједнако у истој -тачци и како бива на махове, види се још и то, да је за одређивање "средње брзине у појединим тачкама, од знатног утецаја дужина времена за које се посматрање врши. У почетку је кретање крила увек више не једнако, а доцније промена бива, на махове. Изгледа, као да у почетку треба и самом крилу извесно време, докле добије ону брзину коју вода има.

. За време мерења време је било ветровито. Дувао је слаб ветар низ водно и било је слабих таласа на површини.

12. Количина воде и средња брзина, за стање Мораве 20. септембра 1895. год.

Помоћу вредности из таблице ТУ, нацртане су, на листу ХП, линије и површине брзина за поједине вертикале и у попречном профилу нацртана линија количине воде. Планиметром изнађена површина количине воде, дала је количину ОД

4410 та7.

Површина попречног профила, планиметром одређена износи

== 090 га,

Према томе средња брзина за цео попречан профил биће:

4%,10

_______-.-- => (),404 та. 109,00

а сци Р

Стање воде било је стално.

13. Мерење брзине пловком 21. септембра. 1895. год.

Поред мерења брзине са хидрометријским крилом, мерена је и брзина на површини воде и то пловцима.