Srpski tehnički list
врој 9 и 10 ГРАЂА
5. Мерење брзине 1. јула 1898. године.
__ Ва мерење брзине воде имамо, у инжењерском кабинету Велике Школе, свега два употребљива инструмента, а то су хидрометријска, цев од Ртапћ-а и хидрометријско (Волтманово) крило са електричним сигналом (Аттч!ет-Гајјоп).
Помоћу хидрометријске цеви од Куатћ-=а, мери се брзина у појединим вертикалама и на, зато удешеном манометру, чита се непосредно средња брзина за целу вертикалу, тако, да отпада посматрање времена.
Али, како кретање, воде бива на махове (пулсирајуће кретање) и како брзина, у једној вертикали, није подједнака, то игла манометра толико игра, да је тешко ухватити моменат за читање, те је и добивена брзина несигурна.
(С тога ба тим инструментом нисам ни одређивао брвину за цео профил, већ сам само, ради демонстрације ђацима, мерио брзину на два до три места.
Потпуно мерење брзине вршио сам са хидрометријским крилом.
Да би се ва, тим инструментом добила средња брзина за цео попречан профил, треба изабрати у томе профилу неколико места или тако званих вертинала, па, мерењем брзине у неколико тачака сваке вертикале, одредити средњу брзину за поједину вертикалу и помоћу тих брзина одређује се онда средња брзина за цео профил.
Средња брзина за једну тачку вертикале, добији се из односа, који постоји између брзине воде и броја обртаја крила за извесно време, које треба на сату посматрати.
Тај однос представља се понајчешће, једначином овога облика:
= ат—+ 8)
нео где је: 0 средња брзина за један секунд у тачци за коју се брзина одређује, п број колико се
ЗЛА ПРР О У ЧаОВ А ЊЕ
· пута крила окрену за један секунд; Ф и 8, то
су извесни сачиниоци, који се путем покутаја, одређују за сваки инструмент.
Хидрометријско крило, које сам за мерење употребио, набављено је 1888 године од А. Оп-а, из Кемптена и долази у ред најмање врсте (КМетзбег Сабило) тих инструмената. |
Тарирање инструмента извршено је исте године, у заводу за испитивање инструмената, на Политехници у Минхену.
Према уверењу тога завода, инструмент је опробан при брзинама од 0,10 метара до 2,88 метара у секунду. Из 39 проба, добивене су, за сачиниоце а и (8, у горњој једначини, ове вредности:
за. п << 8, треба ставити 6: 8'= 0007
224 93
= () 221 Вајти == 4о 5 ~ « = 0,26; В = 0,00.
МОРАВЕ
СТРАНА 188
Средња погрешка једног посматрања изнела
је = 0,009 т.
(; обзиром на доста правилан облик попречног профила, мерена је брзина у пет вертикала и то
ХХП и ХХУШ,
у вертикалама : које су у попречном профилу,
ТЕ
на листу Х, мало јаче извучене.
уш;
ХЛУ;
Да би се у тим вертикалама могла брзина, мерити, начињена је тако звана помоћница, од
два велика чамца, је остао у средини
спојена мосницама тако, да између чамаца размак од
9,10 т. Преко мосница положен је патос од дасака. У средини тога патоса и у средини из-
међу чамаца,
инструмента у воду.
остављен је отвор за спуштање
Кад се са том помоћницом дошло до једне од поменутих вертикала, бацан је ленгер и помоћница је доведена у правац попречног про-
Фила. =—
У самој вертикали мерена је брзина у неколико тачака и ресултат тога мерења изложен
је у таблици П, која следује:
Таблица ЏП. узвисини срна пират. = - = ита | пена а ен МЗ И ИЛА за 5 | 8 5 г а 5 Е |Ва ПНЕ Пн = 5 “> И Е Е = за в ! о БЕЗ > = Биз| | #85 |4 ог | 58 ва [558 15 В 4 ј Е НЕ ПН а а а Ба ин Боа 8 (52) | га = в = 5 а РВ ВН ке <= 8 |Е |#а» км“ а јаб еј = |: а Нд а ЕН 5 8 == | а | Е 5 | 8 152 —___________ ________________ША 0,20 3 | т0л | %,а0 | 0,558 0,503 | 65,8 | 2,280 | 0,580 | 0,500)0,562 (762, 8692 2, Иг | О:612 МО 1075 55 АБА | 110 (0,601 5 61 4.098 | 1,005 Е = = МЕТЕ: У ла 1,687. 0,999 | 1,005 | - 60 41667 1,ба0 | + | 2 14015 61 3,781 |- 0,920 ХЕМ |- 0,20 05 20:89 4.440 1,090 „| 0,80 | 5 | 58,6 | Љ266. | 1,040 ава аза 140 |5 | 79,0 | Зум1 ,| Ово | 7715 1,85 5 | 775 | 8,290 |- 0,795 ХХЦ 0,20 | 5 | 63,8 | 3,49 | 0,975 0,80 | 5 | 68,8 | 3,660 | 0,910 | (ва – ~ “ 5 (од де 1,30 5 | ТАЈА | 3,360 | 0,885 ; 8 (548 77956 | 9 љаа | 0.780 ХХУШ 0,03) 1582 | 0,979! 0,290 0,80 | 3 | 255,0 | 0,600 | 0,200 | 0,140.0,200 | 0,451 3 | 1972 | О,тво | 0,240