Srpski tehnički list

у о

ОТРАНА 10 из НАУКЕ И ПРАКСЕ

приближује граници до које се практички може лоћи. —

Иввештај Нит!-ов у оштрој је противности са извештајем Азг-овим. Нит! изјављује, да у Великој Британији начини колосека који се данас практикују одговарају потпунце у свима својим деловима брзини вожења, која често износи по 120 Кт на час, и да је савршено излишно колосек појачавати са обзиром на повећавање брзине, па ма се она пела и до !60 Ккт и више. Исто гледиште имају и америчке железнице, које сматрају да су њихови колосеци дорасли још већим брзинама. Конструкција инглеског колосека репрезентује ве по Нит-у у општим потезима овако: столичасте шине од Бесемерова челика тешке по метру 36,5 до 15,55 Ке, леже помоћи јаких столичица у којима су утврђене дрвеним клиновима, на дрвеним праговима, који су дугачки 9,718 до 2,748 т, широки 254 пта високи 127 пала; размак прагова мења се између 76 и 9! ст, али код неких железница износи само 95 ст. Сучељавање је шина лебдеће; везице су прилично кратке (457 шт) и понајчешће су пљоште (Кјасћјавећеп). Нит! више воле те везице и налази да су оне најбоље решење питања о сучељавању шина, при чему да богме признаје, да личнога искуства нема у погледу угаоних везица (МУутКеЏавсћеп).

Генерална дебата која се око оба ова извештаја развила, поглавито се тицала питања о трајању, дужини и тежини шина. Саопштење Нит-ово да се челичне шине Бапсавћ те-апд Уогквуге-железнице употребљавају 20 година изазвало прилично чуђење, али је то убрзо ишчезло, кад су различни чланови слично се изјаснили. Том се приликом подробно говорило и о различним узроцима бржега абања, као што је образовање рђе у тунелима, утецај кочења на јаким падовима и т. д. као и велики значај хемијскога састава и тврдоћа материјала од кога се шине граде. О овим двема последњим тачкама није се могло доћи до споразума; на предлог руских инжењера Верховскога и Белељубског, стављено је питање о тврдоћи шина на дневни ред шестога Конгреса, „6 погледом на нова истраживања у свима земљама и на практична искуства добивена после Миланскога Конгреса“.

У својем реферату спомиње Нит још и употребу шина дугачких 60' (18,80 т); позват више страна, саопштио је заступник Воага о! Тгаде-а,') да је Гопдоп апа Могћ МуУевђегп-"елезница са оваквим шинама сасвим задовољна; размак на сучељавању узима се према температури 3 до 8 пи; брзина којом се измена

1) Трговинско надлештво,

Број 1 и 2 шина врши, потпуно је задовољавајућа. Дебата о тежини шина поглавито се развезла услед тога, што је Аз! изјавио, да се у опште за поделу терета на већи број попречних прагова, не добија ништа тиме што се узму шине тешке преко 45 Ке. Заступници оних железница, које полажу теже шине, не могаху да усвоје ово гледиште, при свем том што је де Виззћете у погледу искуства са голијат-шином (52 Ке по метру) на белгијским државним железницама рекао свакако значајну реч: „Од ових је шина колосек врло добар и по моме мњењу оне имају само ту грешку, што је колосек од њих начињен, скупљи но што је потребно“, — а то ће другим речима рећи, као што је ГлеНег (бонћагд-железница) сасвим умесно нагласио: шина од 5% Ке, чини добре услуге, али не би било рђавих последица, кад би она п лакша била. Из читаве хрпе статистичкога материјала, који је поменута генерална дебата изнела на видик да овде нарочито споменемо у изводу само оно што је саопштио заступник Мемуогк Сеп«гај апа Нидзоп Елуег - железнице, пошто то даје објашњења о америчким железничким приликама, која су и за шире кругове веома интересна. На тој су железници шине тешке 39, и 49,5 Ке по метру; количина угљеника може код првих да варира између 0Олби (0,559 „, 24 код ових тежих (0,607, а мангана [0 до [27/,; количина Фосфора ограничена је на, 0,067. Овакав састав даје, према досадањем искуству, ако се иначе шине израде како треба, врло добар метал. Повећавање количине угљеника, односно повећавање тврдоће материјала, показало се врло добро. На сучељавању шина долазе везице дугачке по 9! ст а тешке по 18 Ке по комаду; оне се утврђују са по 6 завртања; лебдеће сучељавање је напуштено; на против на сучељавању има 3 прага: један у средини а два друга на крајевима везица. „Код шина од 495 и код оних од 39,5 Ке једва да се покавује на сучељавањима приметно савијање ; вожња, је на крајевима шина скоро тако исто блага као и у средини. С тога долазимо до закључка“ — примећује Јоћп М. Топсеџ — »да је наш систем везивања најбољи“. Саобраћај на мрежи те железнице ванредно је интензиван; брзи су возови тешки 257 | и кад имају задоцњења, онда возе брзином до 16457 Кт на час; теретни су возови дугачки 609 тп, тешки преко 15001:и иду брзином од 32 до 48 Кт на час.

При специјалном преговарању о закључцима, које треба донети, секција је једногласно усвојила Нитћ-ова извођења — разуме се само у погледу Инглеске и Америке — и тако је усвојила гледиште, да сада није потребно појача-