Srpski tehnički list
ОТРАНА 60 и 8
НАУКЕ
нимљивој дебати, која се врзла поглавито око избора Формуле, која би била згодна за одређивање закупа ексоплоатовања. По саошштењима, која је у своје време добио известилац и која су у последњем часу дошла секцији, експлоатовање споредних железница у врло великом обиму бива по свој прилици једино у Белгији; у Аустрији и Мађарској налави се доста често, а у Францеској у извесним случајевима главне железнице предају експлоатовање својих споредних железница извесним закупцима. У новије доба дају тако под закуп споредне железнице и поједини департемани, које они сами граде. У Холандији, Италији, у Русији, у Швајцарској и Инглиској даје се експлоатовање под закуп само врло ретко.
Погодбе закупа у појединим су земљама, према месним приликама, законодавству, административним особеностима и т.д. врло различне, За ово се не могу да поставе~ никаква апсолутна и једнолична правила. На париском Конгресу изјављено је, да уговор о закупу треба да од власника и закупца локалне железнице начини савезнике, од којих је сваки подједнако заинтересован за повећавање саобраћаја и прихода. Ову су изјаву усвојили и сви делегати на лондонском Конгресу. Односно појединих одредаба закупних уговора, збор је на основи извештаја и вођених преговора дошао до ових закључака :
„УКелети је, да саобраћајна средства да закупац, изузев нарочите случаје, где се овај поступак очевидно не може да одржи. У уговорима не смеју изостати одговарајуће одредбе односно пријама возних средстава приликом престанка уговора. Систем, по коме закупац само на основи извршених возних километара добија накнаду, као да има извесних незгода; он се препоручује само онда, кад се у исто време утврди максимум возних километара, преко којега не може да буде више повишавања накнаде екоплоатационих трошкова. Слични су односи, кад је уговор састављен на основи накнаде експлоатационих трошкова; у том случају добро је допустити, да закупац прогресивно у чистој добити учествује, признајући му — на пример премију, за уштеду коју учини преко максимума експлоатационих трошкова.
Она метода, по којој се закупцу признаје у име накнаде један део бруто — прихода, до сад је још свуда дала задовољавајуће ресултате, па било да се томе делу дода још извесна стална сума или не. При томе се различно поступа; или се за приходе из саобраћаја путника и робе узме исти коефициент, или се за
и ПРАКСЕ Број 8 и 4
саобраћај путника узме један коефициент, а за саобраћај робе други; често се формули дода још нарочита накнада за број извршених путничких километара, тоненкилометара или возних километара,“
Закључке секције примила је и пуна седница Конгреса без дебате.
ХТХ. Питање. код споредних
Положај ложионица железница.
У своме извештају указује Тета, директор железнице Биглага- Кеггага на то, да се никако не може поставити правило за избор главне локомотивне станице за споредне железнице, по коме би се у свима случајевима поступало. Месне прилике остају код овога питања пресудне. Ну ипак се мора нагласити, да је пробитачно узети да главна станица за локомотиве буде она станица локалне железнице, која је у погледу развитка укупнога возног саобраћаја најважнија, јер постоји потреба, да сеу тој станици концентрише највећи број локомотива, како би се потребна маневрисања и запреге без сметње могле вршити, а у датом случају и ванредни возови могли уводити, а и зато што је ту лакше и удобније подићи и радионице за оправке, набављати потрошни материјал и потребне раднике, вршити надзор службе и т. д. Тетгл завршује свој извештај тврђењем, да се локомотивна главна станица мора да бира на основи подробнога оцењивања свију прилика и строгог испитивања користи, које овај или онај распоред даје. Само се тако може добар избор места учинити.
Витјећ, Сатртдћо, оса и Натпез придружују се мишљењу известиоца. Први наглашује велику важност правца првога јутрењег воза и из својега искуства спомиње више случајева, код белгијских вициналних железница, где се показало потребно, да се ложионице и радионице преместе, како би се уклонила досадна отежавања експлоатовања. Р!оса између осталога примећује да код локалних железница у Францеској, највеће тешкоће долазе од веза возова, пошто се неке од локалних железница укрштају односно имају везу са пругама северне железнице, у четири различне тачке. С друге је стране још указано на то, да локомотивне главне станице и радионице за оправке, не морају безусловно бити у једној истој станици.
Закључци секције и Конгреса потпунце се поклапају са завршним речима известиоца.