Srpski tehnički list
Сав капитал, дакле, кеји је уложен у израду у прво довршена постројења, оптерећен је интеркаларним ннтересом, који се фФипансијерима мора, да рекнемо, на суво да плаћа, те се на тај начин и дуг, ако је камата бој“, сваке године повећава са, 50.000 динара на сваки милијун динара.
Према томе, ако се радови, које да оценимо на шест милијуна, доврше у року од 915 године у место предвиђених шест година, општина ће само на интеркаларном
интересу уштедети око 150.000 динара. А.
55
да је то сума, о којој грађани Београда треба озбиљно да рачунају и кад не би имали претежнијег разлога, као што је здравље читавог становништва, о томе не треба ни говорити, мзези |
6 тога, још једном, са пословима на извршењу канализације троба што више похитати и настати пошто по то, да се они заврше у најкра гем вромену, — оном које смо ми горо споменули, а то је у пролеће 1909 године.
Н.М.
ИЗ ЛОН БА
ученичких радова општих недељно-вечерњих занатлис (их школа у Београду
Оснивањем прве занатске школе још 1862 год при Војно-техничком заводу у Крагујевцу учињен |е почетак и дат добар пример и правац свима доцнијим трудбеницима, који су тежили да се образовање занатлија и целохупна радиност у Србији постави на савремену и рационалну основу. Али, на жалост, занатска настава још и данас је у уском кругу радионица поверена мајсторима, при чему се највише може тражити да шегрти изуче онолико колико могу и хоће мајстори да их изуче. Међутим реорганизација те на. ставе и данас је још у стадијуму претходних испитивања, проучавања и експериментисања, и на том пољу су једни путовањем по Европи о трошку државном само видели како је тамо негде у уређеним земљама и на томе стали, а други и без стручнога знања и познавања потреба занатлија успевали да своју радљивост ставе у службу оне неиздатз позиције у џету Министарства Нар. Привреде „за занатске школе“ Тако је цео рад на образовању занатлија и подизању радиности у техничком и уметничком смислу за ових четрдесет година остао само у покушајима, пробама и лутању. То је жалосна али истинита историја занатсхих школа у Србији, и да о овоме пишем дала ми је непосредни повод изложба ученичких радова двеју београдских општих недељно-вечерњих занатлијских школа, приређена ових дана у Београду.
У тим цвема државним школама овакав је наставни план (види таблицу).
Овај преглед предмета, броја часова и један летимични преглед ученичких радова на изложби јасно показују, да они који руководе занатским образовањем код нас, још немају јасних и одређених погледа на то: какве нам занатске школе требају, тј. ко и каквим знањима и вештинама треба учити раденихе Стручно цртање по броју часова за све три године стоји на претпоследњем месту одмах до Науке Хришћанске, док по броју и каквоћи изложених радова долази на последње Како сам извештен, стручно цртање предавало је једно техничко лице, без напред тачно утзрђеног програма, коме је лицу онемогућен ради
место.
бу- |
опстанак у школи једним инсценираним штрај«ом Бака, и ако сам се сам лично уверио да наши раденици веома воле стручно цртање и да баш због тога дра-
НА ВРАЧАРУ _ | ДО САБОРНЕ ЦРИВЕ
мМЈ48о уУЈ48о
Хришћан. Наука Орпски језик
82 бе С С 5 81
95 595 92 801
92 801
Рачун
Геомет. са | геом. црт.. слободно ' цртање || Стручно цртање
25916 081
Ру] 65 916 801 252 916
Физика
с!
Земљоп.
веоосећ хпнежао поо[одо п пленогај
ОР с:
Немачки Чување здравља
Лепо писање
92 801
96 О.
са, 6.
говољно долазе у школу. Тако суове школе без стручног цртања протавориле и ову годину рада и спале на обичне грађанске школе, задржавши име „занатлијске“ ради могућности исплате својих трошкова из онг позиције државнога буџета, у