Srpski tehnički list

БРОЈ 9.

У Београду 27. Августа 1906. год.

год. хУП.

СРПСНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Исушење југоисточног Срема

Рацијонална земљорадња и сточарство избацили су код нас на површину питање о уређењу вода, Зато неће бити без интереса, да се овде изнесу прилике о Равноме Срему и његовом исушењу, које се од три године на овамо извршује.

ж ме ж

Јужно и југоисточно од Фрушке Горе шири се Равни Срем. На југу га ограничава, Сава а на северу Фрушка Гора и Дунав. Та, равница по својој висини над морем дели се на виши плато у Подунављу и нижи у Посавини. Високи плато има две теренске депресије: једну јачу депресију код Угриноваца и Крљешеваца, а другу слабију код Михаљеваца, Прхова, Буђановаца. У прву депресију сливају се Фрушкогорске воде сва њених западних обронака а у другу са њених јужних обронака. Високи плато пати још од директне падежи, а изузетно она јача депресија код Угриноваца и од Саве, када ова нарасте изнад 73:90 код Земуна. Ниски плато у Посавини јако страда од воде, и то: 1., од Саве; 9., од директне падежи; 3., од индиректне падежи која са околног вишег земљишта у њ доспева.

То су карактерне црте краја, које нас се тичу зарад разумевања техничког решења питања о одводњавању,

И пре садањег систематског и темељног решења тога питања, предузимане су мере против штетног утицаја сугишних вода. Канали Јарачка Јарчина и Прогарска Јарчина по свој прилици су још римскога порекла. Јарачкој Јарчини био би задатак да прими воде са јужних обронака Фрушке Горе, пре него што доспеју у депревију код Михољеваца и Буђановаца, но тај њен значај и задатак јако је ослабљен тиме што је један део те воде пуштен Прогарском Јарчином преко поменуте депресије у Саву код Забрежи. Данас та вода тера млинове и чини велику штету, а у римско доба чини се да

~

је служила за наводњавања тога краја. Јарачка Јарчина иде у југозападном а Прогарска у јужном правцу и уливају се у Саву. Кроз поменуту депресију пружа се новијег порекла канал „Гоговица« у источном правцу и улива се у Добановачку бару. Да Добановачка бара, која се улива у Саву, има бољи оток, Гоговица би много помогла да се из њеног слива кишница оцеди. Овако има веома сумњиву вредност Канал Велики Бегеј водио је бујице и потоке Фрушкогорске са њених западних 06ронака у Угриновачку бару. Како ова нема довољног отока у Саву, то је Велики Бегеј много допринео да се она депресија код Крљешеваца и Угриноваца замочари.

Тако је изгледао Срем пре него што се приступило садашњем систематском итемељном решењу питања о исушењу. Тешкоће су биле огромне, јер по „закону о водама“ од 1888 Краљевине Хрв. Слав. и Далмације за извршење таквих културно-техничких послова тражи се пристанак најмање две трећине интересованог земљишта. Како суту — у бившој војеној граници — махом ситни поседници, требало је много труда и заузимања, да се маса обавести и за ту идеју загреје. Много је убрзала савревање те идеје економска револуција после укидања војене границе, Јер веће потребе државне и појединачне повукле су за собом рационалнију економију, те штетан утицај вода несносним начиниле.

ж 5 о ж

Предрадње су извршене у току од пет година од 1898 до 1902 и стале су 100.000 круна. Извршио их је културно технички одсек кр. зем. владе у Загребу о трошку крајишке инвестиционалне закладе. Та установа одговара нашој „Управи Вода“.

Предрадње су обухватиле: 1., површинско и прецизно нивелање Равнога Срема од Земуна до Митровице, што износи отпри„