Srpski tehnički list

7. Да ли се осетио по кућама»

8. Колико је било удара и колико је трајао потрес (у секундима)»

9. СО које се стране осетио потрес»

10. По чему се осетио потрес»

11. Да ли се том приликом чула каква подземна тутњаваг

12. Да ли је што примећено на изворима, чесмама или бунарима>

50 —

13. Има ли још што да се каже за тај потрес»

14. Цело име и презиме извештача и његово занимање. 15. Датум кад је написан извештај.

За писма упућена Геолошком Заводу Универзитета, Београд, не плаћа се поштарина.

Саопштавајући овај позив уверени смо да "ечитаоци „Техничког Листа“ радо послужити науци, која у овој прилици и на њих апелује. —

Страна Техника

Ренонструнција вароши Сан Франциско. Начелно је утврђено да се рехонструкција изврши материјалом који по пореклу мора бити амерички.

Најјачи отпор против земљотреса и ватре показале су грађевине извршене ојачаним бетоном. И тако ће за све трговачке куће, хотеле и јавне грађевине овај начин грађења бити усвојен.

Потреба у материјалу грађевинском гвозденим носачама, угазницима, шинама и т. д. неће бити онако велика кло што се мислило у први мах. Грађење ће се вршити у току од више година и тако ће америчка индустрија моћи без тешкоћа примити на себе све лифзрације. За првих 12 месеца требаће око 50.000 тони гвожђа.

Најхатнија и највећа потреба била је у материјалу, који је био потребан за подизање привремених грађгвина, као гвоздгне жице, та'асасти лам, ексгри и лако профилисано гвожђа — а и је то све већ подмирила Америчка индустрија. =

Бугарзне железнице крајем 1904 године. Укупна железнич«а мрежа износи 1564 километара 265 метера, од

којих држава експлоатише 1185 кил. 624 метера, а друштво оријенталскик железница 378 килом. 648 мет.

Вредност државних железница била је крајем 1904 године 164. 966. 623 динара злато од ове суме долази 150.315.905 динара за доњи и горњи строј — или 133.083 динара по километеру — а 14.650.718 динара за возни материјал.

Линија Софија—Роман 100 километера коштала. је 254.612 динара, али на истој има 32 т/нела.

Возни парк сачињавају 85 локомотива, од којих је било 31 за путаике —- а 44 за теретне возове, сем тога било је и 10 локомотива с тендером, и 2074 вагона од којих 1839 за робу, 155 за путнике, 16 за пренос поште, 48 фургона, 10 кнежевих, 5 службених и 1 инслекциони.

Свака локомотива прелази просечно 34.270 километера. Сваки вагон прешао је просечно 6133,614 километера. Сви вагони за путнике укупно прешли су 7.013.549 километера.

Број возова износио је 22.041.

Број путника, које је пренела државна железница износи 1,164.405.

Брзовозне и споровозне робе било је 1.152.383.420 килограма.

Вредност укупне мреже износи 164.966.622 динара, 6; уто приход био је 10960288 динара, а издатак 7.144.334 динара или 6076 динара по километру,

Однос између прихода и издатка јесте 65"/0 спрам 3548 Чист приход изнео је дакле 3.815.954 динара или 3245 дин. по километру, значи да је 1904. године капитал донео принос од 2,810 — међутим 1900 године принос је износио једва Па: дакле опажа се извесан напредак.

Пруга Девна—Добри, у Бугарској, уступиће се лицитацијом у израду на дан 4-ог селтембра о. г.

Дужина пруге 67:/; километера.

Кауција у готовом новцу или бугарским државзим артијама 275.000 динара.

Усло «и, профил и остала документа могу се добити за 50 динара. Типови вештачких грађевина могу се видети у канцеларији Дирекције за грађење.

Понуде се примају гоге означеног дана до 10 часова пре подне.

Буџети појединих градова у Бугарској у 1905 години.

Приход Динара Расход Софија 34.235.402 29.606.807 Пловдив 7.160.592 7.160.591 Варна 866.247 866.245 Рушчук 822.820 822.820 Бургас 781.942 784,942 Плевна 125 11.123

(Остале главније вароши имају буџете испод-500.000 динара. Буџети свих градова показују усупан приход од 54.672.011 дин. а укупан расход од 50:013.167 ди-

нара.

Благајникова пошта. На име претплате за технички лист положили су Ото Голднер грабевичар из Београда 5 дин. Тодор Станојевић предузим. из Расинца 10,00 Петрозије Миљковић ђак трг. школа 6,7.

о ________________________=——-—- === Власник за Удружење Орп. Инжињера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одговорни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист, Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Краљев трг бр. 11.