Srpski tehnički list

— 106 —

Ми можемо, дакле, без и најмање бојазни по | трајашност конструкције допустити знатна напрезања камена у зглавцима, и на тај начим ширину уметнутих | листова од олова или додирних човршина можемо веома ограничити, чиме се постизава, да те конструкције

у истини одговарају зплавциме и положај потпорне линаје у' своду; ограничава се на много мању зону. Зглавци су дакле у каменим мостовима потпуно справдани: и: могући како; ст теоријског'тако и са конструктивног пледиште. је.

(Нагтавиће- се),

СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.

,

Поред већ саопштених појединости о грађену овог |

тунела, занимљиви ће бити и следећи подаци који се односе на његово извршење.

За бушење употребљена је бушалица система Втлпаб која има изглед правог дугачког сврдла, а на доњем крају снабдевена је са два три сечива и зупца,; сврдло се обрће доста споро, пет до седам пута у минуту, али је снажно приљубљено стени под притиском хидрауличке креталице; притисак на једну бургију износи 10"до 12 тона.

Бургија је по дужини шупља као цев, има на доњем крају отвор кроз који струји и отиче вода, те на тај начин испира избушено дно и уклања раздробљене делове стене. Зупци задиру дакле непрестано у стену а бургију разхлађује вода која кроз исту струји. Једна бургија потроши 2 литра воде у секунди за 25 коњских снага, и продире бар за један сантиметар при сваком обрту. Кад је напредовање спорије, то је знак да су зупци отупели и да не задиру довољно у стену и тада се мења бургија. Две три бургије које раде истовремено монтиране су на једној скели која је притврђена уз дуварове, а може и да се помиче на шинама.

За извесне веома чврсте стене отупљено је 120 |

до 130 бургија, док је потпуно бушена једна рупа. Просечно је избушена једна рупа за 40 минута, али је било случајева да је требало и три часа. Дневно је напредовао рад у тунелу са 4 до 9 метара. |

За распрскавање употребљен је динамит са 920, |

нитроглицерина, поједини метци — картуши — били су 65 милиметара дебели и тежили 500 грама. За паљење већег броја мина учињен је распоред да најпре експлодују две-три мине, којима је стена растресена, а са осталим минама, које су доцније паљене, постизавао се максималан ефекат. После паљења чекало се по четврт часа, после кога се времена враћало на посао, с тога, да се сачека да дим падне и са-се експлозивни гасови разиђу, што је чињено јаком венти. лацијом и прскањем водом најситнијим капљицама. Разбијање стене. У постројењима ван тунела, вода која је кретале бушалице изложена је била притиску од 100, атмосфера ; међутим притисак је био 70 до 80 атмосфера у спроводу до радилишта, на одстојању од десетине километара: Ова вода служила је за кретање

црпки и свих справа и вентилацију ; то је била нај- |

одличнија покретна снага. Просечно је требало два и по часа да се нато-

вари око б,, М“ материјала, што одговара продирању

(Наставак)

у напред за један метгр. За сложен посао који је овде | био требало је 16 до 17 људи, да се постигне оваказ | успех.

Са сваке стране тунела бидо је по седам бушалица, три су употребљене у свакој галерији тунела и паралеле, једна. је била при свакој истуреној галерији, а по две су вазда биле на оправци, седма бушалица употребљавана је пр: попречним бушењима.

Пренос откопа и материјала. У почетку мислило се, да се паралела употреби за улаз, а тунел за излаз, возова. Возови су требали да иду истим правцем као. и струја за вентилисање. Од тога се одустало због дима, који су уносиле локомотиве. Истина ове локомотиве имале су веома велике котлове, те их, није требало ложити за време њиховог бављења у тунелу, али су сне ипак уносиле велику количину топлоте, која је још повећавала топлоту у самоме тунелу од стене и извора топле воде.

Са северне стране саобраћало је дневно по 24 воза, 18 за материјал а 6 за раденике, који су вазда брзо транспортовани до њихових радилишта. Са јужне стране саобраћало је само по 20 возова, зато што су тамо тешкоће биле веће усљед којих је напредовање било спорије. Три парне локомотиве са сваке стране, биле су довољне да одржавају оволики саобраћај.

Са стране где се налази Виеце, са откопнинама засуто је. старо корито реке Рона, чији је ток регулисан, а насуто је све земљиште где је постројенг, нова станица Виепе. На неким местима насип је висок 6 до 7 метага. у

Подупирања и облагања. У опште речено подупирања се нису ни чим нарочито одликовала, а тако исто и зидарски посао. Изузетак чини само једна област која. је, на једној страни, била под јаким притиском, и за које је требало предузети особене мере. Подупирања су вршена подједнако свуда без разлике, дуж целог тунела само су поједини венци били мање више размакнути. Овај размак достизавао је у обичним приликама 3 па чак и 2,50 метра

Обично су понајпре озидани опорци, али је често, по довршеној галерији у тунелу, приступљено зидању свода, који је довршен раније него што се дигао („5 овве“) (штрос за српску реч :)

Пошто је тешко било набављати тесаник, велики део свода са стра.е Втопс-а израђен је комадима од бетона потребне величине. Са стране ЈзеПе-а није се

_ могло тако поступити, јер цемент тога краја није био