Srpski tehnički list
А
Чињене су пробе са бандамима на аутомобилским точковима, на вентилима на кочницама с разређеним ваздухом а и пробе на кидање. Вештачка је гума издржљивија, не распада се као обична и седам пута је јача но досадашња. Добила је име: Лабкт гума.
Ј. Раскопавање окна у сасвим ровитом земљишту — помоћу омржњавања. · — Окно се најпре раскопа и онда до само
ровитог земљишта али нешто шире но што треба да буде прази пресек дефинитивног окна.
Затим се као при сондирању земљишта утерују по обиму окна гвоздене цеви од 200 та. пречника у слој ровитог земљишта и неколико цеви у самом пресеку. У те се цеви умећу бакарне цеви које ће служити за спровод течности за замржњавањне. Овеа се цеви међу собом повежу тако како ће хладан. раствор хром магнизумове соли свуда допрети, Раствор се машином за хлађење разлади до — 25% О па се онда утерује у цеви. После три до четири недеље сво се
моћи
земљиште замрзне и од осипљивог земљишта пуног
воде постаје чврст као пешчар.
Сад настаје раскопавање кој: се врши као обично у стени. Па затим се окно оплати гвожђем или зидом иза ког се набије бетон кад је то свршено онда се кроз поменуте цеви пообиму — јер су остале из средине ловађене — протерује врела вода те се цеви откраве и могу се повадити. '
Ово кошта од прилике 2000 марака по метру
дубане. Овај је начин пронашао. Роећзећ пре 20 година.
Коко од петролеума. Од сви'у горећих материја највећу калоричну вреднсст имају Петролеумски Кокс, јер он оставља најмање пепела. О: Н Запођеш нашао је за кохе сировог петролеума а: ционарског друштва Есе — Уулећуе следеће резултате:
Угљеник 874 водоник 3,4
сумпор _ ја вода Та кисеоник 33 пепела ЈА
При коксовању у патинској тигли добије се 93 ме
кокса. Калорична вредност одређена је у платинској бомби при притиску од 25 Ат. Пошто код кокса остаје
по неки пут један несагорљиви остатак, то је фино самлевен кокс у кесици сд упијајуће артије чије је
колоричну вредност приоте (4663 Кој.) Топлота саго-.
"ревања обрачуната је на сагорљиви продукт угљене киселине, а сумпорна киселина и водена пара према термиратури простора. Килограм кокса произвео је 8042 Ко - |
Интеренгантла су упоређења Пт Ландгбајне са горњим коксом |. мађарским петролеумским коксом [|. из
оршавске петролеумске фабрике, која производи годишње око 500.000 по цени од 4 марке за 100 кг. и томе сличног кокса од коре мрког угља из минерллне
фабрике _Кбрни. ' Из његове таблице вадимо ове резултате.
1 П 1 Привидне спец. тежине . 0:82 0:75 10 Права 4 “ 1:36 1:84 1:81 Келорична вредн. . 8042 8496 8359
Производне количине петролеум кокса управља се према пијачној цени; према трошњи производи се више асфонте или кокса. Највећа је примена овога
кокса у индистрији алуминијуму, при фабрикацији
угљенова.
Претплатницима.
Молимо г.лг. претпатнике да изволе полагати
_ претплату на лист следећој гл. повереницима:
За округ Београдске: г. Јован Симеоновић в. инж. и г. Витомир Рајић инж.
За округ Ваљевски; г. Јбуба Денић в. инж, иг. Чеда Гагић инж,
За округ Врањски: г. Овет, Јовановић инж, и г. Чеда Младеновић инж. у
За опруг Крагујевачки г. Лука Ивковић в. инж. и г. Стеван Миросављевић инспектор.
За округ Крајински: г. Божидар Минић инж.и г Божидар Глумац инж.
За округ Крушевачки: г. Никола Писа инж, и ге Душан Божић инж.
За округ Моравски: г. инжењер и г. Дим. Поповић инж.
За округ Нишки; г. јосиф' Ринер в. инж,
За олруг Подрински; г. Петар С. Бојић инж.
За округ Пожаревачки: г. Светозар Русидес в. инж. · г. Петар Ракић инж.
За округ Пиротски; г. Драгутин Матић инж,
За скру Смедеревски г. Јован Банић в. инж. иг. Милија Нинић инж,
За округ Руднички: г. инжењер.
За округ Тимочки: г. Влада Здравковић инж. г. Аца О. Маленковић инжењер и г. Петар Караџић ин-
Настас Поповић виши
Димитрије Милошевић
жењер.
За охруг Топлички: г. Лазар СО. Живковић инж
За округ чачански: г. Јордан Видановић инж, и г. Живко Радовић инж
За округ Ужички; г. Емил Краловец в. инж.и г. Ђорђе Јевтовић инж.
Господу поверенике молимо, да новац ~ по одбитку поштарине — одмах шаљу благајнику удружења.
Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Мих. 4. Валента шеф инжењор општ. Београдске. Одтоворни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69. Штампарија К. Грегорићи и: Друга — Београд. Узун-Миркова 4