Srpski tehnički list
се, да се на тај начин ваздух у тунелу одржи на 920—925'С0 баш непосредно на самом радилишту на челу поткоџа. При том је био у раду само један велики вентилатор у Бригу. Чак је било спремно да се сасвим поуздано савладају и веће температуре, којима су се надали у години 1902. Били су спремили покретне станице за замржњавање, у којима је вода цпркулпсала кроз систем многих цеви. У једној инсталацији за хлађење изван тунела ову су воду залађавали, па онда су машину увезли у тунел и на ванредно врелим местима довели је у везу са спроводном цеви за ваздух, која доводи расхлађен ваздух из најближег попречног поткопа.
Али је ова инсталација била потребна само кратко време, јер су остале припреме биле довољне. Само кад је оно поткоп доспео у домашај врелих извора, само тад нису много помагале све инсталације заједно. Једино поможе стрплење и пожртвовање као и честа смена намучених раденика да се савлада овај ужасан појас.
Пре но што опширније проговоримо о овим приликама у последњој години рада, треба да бацимо поглед и на напредак рада на јужном делу. На северном делу у главном се могао одржати програм рада, по коме је _ требало даље поткопе дотерати до гребена
|
тунелског, до највише тачке његове, Северни поткоп је доиста већ 19. јула 1903. године био на гребену. Међутим јужни поткоп у то доба није доспео био ни до километра, 7! На том крају могли су по напред смишљеном и већ описаном начину рада напредовати само прве три године. А од јесени 1901., од километара 14. наступише оне велике препреке, које пзневерише све рачуне п у извесним тренутцима шта више доведоше у питање и сам успех овог великог предузећа Прва препрека била је та што је положај слојева стене био хоризонталан; стена је непрестано била готова да се срути. Зато су морали непрестано и чврсто подупирати раскопан профил. Друга тешкоћа била је неочекивано јака навала воде између километра 4 и 5. Једва је ова препрека савладана наступи деоница с огромним потисцима. стене, која је изгледала као да јој нема станка и као да је не стена, но маса која само не куља под ужасним притиском, и на послетку на завршеној деонпци наступила је висока температура и врели извори. И све ове тешкоће и препреке наступише баш онда, кад се мислило да су све највеће тешкоће минуле пошто је прошао део необично тврде стене у првој трезини јужног дела тунела. (Наставиће се)
БАКЕ НА Ен
Како се може спречити да се нагомилани угаљ не запали.
Познато је да се нагомилан угаљ, нарочито у то: плим пределима и на бродовима у додиру са парним цевовима, може лако да запали. Моптоге Тесп1ео, од 20. децембра 1906. год, описује једну предохрану меру, којом се могу предупредити такови случајеви. За тај циљ узимају се судови напуњени течном угљеном ки„селином под притиском од 36 атмосфера, судови су заптивени затварачима, који се топе при температури од 98 степена. Ти се судови распореде у гомили угља
и они не само што испуштају гасове чим цотреба на-.
ступи, него се дилатацијом самих гасова постизава
знатно смањивање температуре.
На слагалиштима могу се, поред горњег растореда, поставити нарочити термометри и сигнали у вези «са електричним звонцем, који могу да дејствују нешто раније него што почне отапање затварача. Ако судови пропуштају гасове, сигнал престаје да дејствује, и тиме се доказује, да су судови тачно вршили своју дужност.
Угаљ који се загрејао и тиме изгубио један део својих гасова, у толико је способнији да апсорбује угљену киселину, која излази из дотичних судова,
чини да има мање опасности да ће се угаљ
Н. М.
што у брзо оцет запалити.
Израда шиваћих игапа у Северној Америци.
Рачуна се да је у целоме овету потребно три милајарде комада шиваћих игала; само у северној рици троши се годишње на 300 милијуна комада.
Лист Зејеп ће Атешсап, од 8. Децембра, 1906., који нам даје горње бројеве, набраја све операције, којих има двадесет, којима се мора подврћи челичан кончић док не постане игла.
аме-
Сем шиваћих игала, има игала које се употребљују за хируршке и куњске послове, па онда за изпаду душека и за друге потребе. Најтање игле упо-
требљују се за шивење Рукавица; и ако нису дебље
него што је длачица, ипак њихов врх има три странеИма нарочитих игала за шизење једрила, игала за ткање и сваковрсних игала за шиваће машине; па и овим побројане су саме најглавније врсте игала.
Дуго и дуго грађене су чгле од костију, слонове кости и од дрвета; према томе види се колики јена, предак учињен од тога доба. Н. М.