Srpski tehnički list

С ИЗДАТАК о ПЛ р е Д М в т ив држав |из окруж | ив општин, из кулучког 5 . касе прирева прирева приреа о. Дин. |пр.| дин. |пР.| дин. ПР. дин. [пр. имали ша . 16 Подзида на окр путу Ужице— Б.Башта— Љубовија 3932 |91 17 Осигурање корита реке (1ањице им кокуса на мосту. на окр. путу Пожега—Ариље—Ивањица км. 44,794 184 00 18 Лимарских радова на гпимназијској згради у Ужицу 15878 19 Моста на Пониковачкој реци распона 5,15 мет. на окр. ! путу Ужице—Косерић— Ваљево км. 11,276 1619 |48 | 20 Подзида на Шаргану, н. окр. путу Ужице—Мокра-Гора 902 |51 | ЈА Моста преко рекг Корачице распона 15,00 мет, на окр. ћ путу Ужице— Мокра-Гора км. 27,050 449 10 22 Моста на !!ањици распона 7,00 мет, на окр. путу По- | жега — Ариље—Ивањица км. 44,794 - 1858 60 | 23 Канала на Овчарском путу и грађење олучасте калдрме | на Пријанском потоку км. 0,979 1882 /00 24. Одношење земље око пропуста, разбијање и одношење | обурвате стене и обезбеђење моста преко Туч ивсечке реке на Овчарском путу. : 1814 |00 И Моста полусталног #) Склапежу распона 18,00 мет. на , окр. путу Ужице-—Косерићи— Ваљево км. 33 692. У 1297 00 = На опраке Свега дин. 14692)28 | Рекапитулација Нове грађевине 40200)00 |21560)27 | 24051 |28 194750 |00 | Оправке 14698)28 || | Свега дин. 20200)00 |36258|55 | 24054 28 194750 |00' " „ || Укупно 275259 88 дин. “. | пина вани аса ас | 6

Надзор на овим радовима водили су: г. Емило Краловец виши инжењер на радовима означеним под Бр. 2, 12. 13, 16, -17.: 18.720 29 г Ђорђе (0. Јевтовић инжењер на радовима означеним под Бр. 1, 3, 4, оу бр ЉиВу А КОЊА о ОВ 6 24, и 25.

Овим прегледом нису обухваћени они радови у округу ужичком, које су изводиле саме општине,

Бо Ј.

О значају друмова некад и сад.

(наставак)

Римљани су читаву хиљаду година градили друмове по целом свету, који су били заузели.

Њихови друмови далеко надмашују све што је у том погледу било у старом веку. Остаци мреже римских путова били су готово једини друмови кроз цео средњи век.

Римљани су одмах с почетка сво бујног развитка били увидели, да је за стварање велике светске. државе преко потребно да се из центра, из Рима, може брзо и сигурно доспети у сваку њихову колонију или провинцију. Римска војска у мирно доба није седела

скрштених руку, војница су употребљени били на грађење канала и друмова, који су у осталом самој војсци од неоцењиве користи били. А сем тога, тако велика држава као што је била римска империја, имала је врло развијену трговину, индустрију и рударство. Све те три гране народне привреде могле су се успешно развијати само тако, ако се могао вршити јак промет робе. Ба-

снословно богаство римско развило се и могло се развити једино савршеним и сигурним" прометом.

Јасно је, да јеу самој римској војсци било нарозитих одељења стручних за тај лосао. Та су одељења морала ићи пред војском и доводити друмове у ред, како би могла војска с пртљагом својим сасвим сигурно и брзо наступати.

На први поглед изгледа, да је употреба војске за извршење оваквих грађевина неправедна. Али рим= ске војсковође знале су добро, да је беспослена војска врло опасна по државни поредак јер се деморалише, с тога су и у наточ побунама војничким, употребљавали воску не само за израду војних фортификација; за израду друмова и канала који су радови у тесној вези с потребама војске, већ су је употребљавале и при грађењу храмова, и јавник граћевина при граћењу мостова итд.