Srpski tehnički list
КА
Председник; — предлаже да се седница прекине пошто је већ подне и да се настави по подне у два и по часа.
Збор прима.
Састанак 10. јуна 1907. год. по подне
Председник; — отварајући скуп предлаже.
измену дневног реда да најпре дођу питања п предлози па после избор управе да би сачекали долазак чланова.
Збор прима.
Првдседник; — отвара дебату о Х] тач. дневног реда.
Питања и предлози
К. Савић; — једно важно питање о коме је јутрос говорено јесте о брзом рађењу железница и постављање страних инжењера за шефове секција. Изјављује, да је то решење о постављању странаца за "пефове секција неправилно и штетно.
Нвпознавајући прилике и језика они ће само успоравати грађење железница а никако убрзати.
Министар је изјавио, да је само један странац постављен за шефа секције, међу тим примљено је 15 инсџектора који ће бити сви постављени за шефове секција. Ти људи поред тога што не знају наше потребе још су људи у годинама, а према извештајима,
немају ни велике теоријске ни практичне спреме. Има људи који су провели век на
жељезници радећи на експлоатацији желозница, што може бити да је случај код већине оних, који су примљени у дирекцији.
Напомиње, да добар инжењер неће доћи него ће доћи само. онај; који је изгубио свој положај, или онај који је морално окаљан или изложен пороку. Друга би ствар била да су примани млађи људи савесвни и са школском спремом. Оваким радом долази на мисао да они који руководе радом при грађењу железница, немајући варе у сами себе, немају вере ни у њихову околину и траже спаса на тај начин, доводећи друге људе да руководе радом; прелази за тим на потребу грађења жељезница са тако великом брзином и тврди: да није потребно за 3 год. саградити све железнице јер налази да је та велика брзина штетна
В. Марковић; — Напомиње да, поводом овога питања о постављању странаца за шефове секција, постоји једна преставка иржењера жељез. чачанске секције г Јоце Андрејевића и другова и пошто они нису добили осуство за збор, тражи да се та представка прочита.
4
6 4
Председник; — одговара да је та пред-
ставка упућена управном одбору а не скупу
удружења. | Милив. Смиљанић; — Напомиње да је
ово питање важно јер се тиче увреде целог инжењерског кора у Србији и мисли, да жељезнички инжењери треба да говоре више о томе. Напомиње да ће цело јавно мњење казати да су странци дошли да нам руководе послом услед нашег незнања,
__ Тврди, да ће нас странци потцењивати, наступиће трвење и рад ће се успорити, а међу тим све то нијз потребно јер има наших инжењера, који су радили самостално све послове.
Жали, што жељезничка дирекција не исказује своје намере него њих Удружење дознаје у крајњем времену
Мисли да Удружење треба да је свесно
своје моћи и да данас на скупу подигне свој глас против тога,
Г. Вишен; — Напомиње да главни заинтевресовани инжењери из Чачка нису
дошли јер им није одобрено осуство, а код
њих је дошао за тефа секције странац,
који за све време од месец и по дана није
- сматрао за нужно бар један пут да изађе
на терен.
К, Савић; — Понова изјављује да је убеђен до дна душе да је поступак Дирекције о постављању шефова — странаца некоректан и штетан. За тим прелази на брзину грађења; доказује да је кредит од 36. мплиога за грађење свих железница побројаних у закону мали
Напомиње да је он рачунао према подацима добивеним у Дирекцији и да је аобио много веће суме потребне за грађење целе жељезничке мреже,
За тим изводи ове закључке:
1). Грађење железница не може се из-
„вршити за 3 године са техничких незгода.
'9). Тако брзо грађење није потребно, јер за три године имаћемо велику мрежу железница за коју нећемо имати хране, јер њу треба створити а за то треба времена, те да би сеп индустрија у том међу времену створила.
По овоме начину брзогаа грађења јавиће се дефицит у буџету, неће се експлоатација, железнице исплаћивати,
Овакав брзи рад само коштање жељезнице повећава, јер та брзина изазива инжењере са стране, предузимаче странце, веће деонице им т. д. те ће према томе чиста зарада отићи странцима, а то је бат тај капитал који треба да остане у земљи те да се употреби, на подизање индустрије.