Srpski tehnički list

— 236 —

Објављује се, да је за председника изабран г. Нестор Манојловић.

Наступа избор подпредседника, Кирило Савић 20, В. Вуловић 8. М. Милошевић 2. Драг. Спасић !, Влад. Бабовић 1. Пера Поповић !.

Објављује се да је за подпредседника изабран г. Кирило Савић.

Прелази се на избор управе

1. П. Димић добио је 25 гласова 2. Душан Божић “ 25 3. Драгиша Мирковић » 20 4. Душан Томић » 20 » 5. Велисав Н. Вуловић , 14 а 6. Јов. 5. Симеоновић » Ји 5 т. Милоје Јовановић » 17 » 5. Драгутин Маслаћ и 15 у 9. Мил. Милошевић У) 12 ТЕ 10. М. Турудић > 1! » 11. Милорад Поповић » 9 » 12. Јевта Стефановић > 4 > 13. Пера Поповић » Д » 14. Мил. Смиљанић + 8 » 15. К. Џешика » 3 » 16. М. Павлићевић » 3 » 16. М. Стефановић Ј 2 » 17. Влада Поповић ». :% » 18. Свет. Јовановаћ > 9 У 19. Драгољуб Спасић » 1 » 90 Рувидић » 1 » 21. Антоновић > 1 »

Објављује се да су за чланове изабрани:

управе

Г.г. Павао Димић, Душан Божиз,

Дра- |

гиша, Мирковић, Душан Томић, Велисав Вуловић Јов. Симеоновић и Милоје Јовановић. Председник; — закључује данашњи састанак жели онима који путују на ескурзију срећан пут а позива чланове који остају да сз састану сутра да прегледају нову болницу на Врачару пошто то данас нису могли учинити услед седнице држане после подне Деловоћа Василије Марковић инжењер

Честитке Удружењу

Чачак. Честитајући збор желеда Ваш договор уроди добрим плодом.

Андрејевић, Јоксимовић, Теодосијевић и Паруновић.

Зајечар. Честитају рад и срдачно поздрављају све колеге. 6

Аранђеловић, Бурмазовић, Николић, Миленковић, и Протип.

А анђелован. Поздрављају скуп желећи му успех у раду.

Јордан Видановић и Владимир Игњатовић,

Шабац, Срећан рад. После рада пријатно пиће · колегијапно поздравље.

Зрнић и Лазаревић.

Ваљево. Честитам удружењу рад управи одајем признање а путницима кроз српске крајеве желим срећан пут поздравље.

Гагић инжењер.

Краљево. Будућност инжењера лежи у њиховом удружењу само слоге и енергије.

Михаило Голубовић инжењер.

О значају друмова ненад и сад.

(Настава«)

У средњем веку, када је био застој у грађењу друмова, није било ни напретка у грађењу кола.

Французи су за време владавине Меровинга имали волујска кола као ово што су данашња по селима. На таквим колима путовао је и Карло Велики. За већу параду запрегнута су била четири вола. Волове је гонио најстарији пастир — воловар и пешачио испред или поред кола. Према томе се може судити како је био саобраћај брз.

Тек крајем дванаестог века почињу у кола запрезати коње. Али су махом сва кола била двоколица. Крајем тринаестог века већ је било и кола на четири точка с коњском запрегом.

Тип двоколица која се данас још употребљују за транслортовање товара по Француској, Белгији и по

точка код којих је колски труп

Рајнској провинцији постојао је и био је у примени још око 1500-те године,

Тек доцније долазе у примену кола на четири == сандук — био окачен о кајише изнад срчанице, те су кола постала подвознија и мање се у њима путници и товар труцкали.

Око 1600. године буду израђена прва луксузна кола, затворена са свију страна, позната под именом „Кићзеће,“ „Али ова кола још нису била далеко одмакла од примитивних кола. Сва четири точка била су једне висине и услед тога су кола неспретно савијала друмом била су крута. Тек око 1650. година отпочињу градити кола тако да су предњи точкови нижи но стражњи. Тиме је повећана подвозност и покретљивост кола. Али да би се могло постаћи да предњи точкови у неколико подиђу испод предњег тру-