Srpski tehnički list
дивне
зар падајаћ ша
БРОЈ 2.
У Београду 13. Јануара 1908. год.
ХхХ год.
== ==
– ===>
СРПОНИ
ТЕХНИЧЋИ ЛИ%
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.
јад Удружења Српских Иижињера и Лрхшпекта.
ТУ меени Скуп држан 27 децембра 1907
(продужење)
"Ј. Стефановић вели да је смисао говора Министра Председника врло јасани подпуно одређен, дао томе не може бити сумње. Својим тврбењем да је Честобродичкој недаћи узрок незнање и неискуство српских инжењера, Министар Председник је нанео велику увреду колико оним инжењерима, који су непосредно радили на Честобродичкој траси, стогубо још више осталим српским инжењерима, који никакве везе немају са тим радом. Истина је: у Честобродици има грешке али та трешка није дошла због незнања српских инжењера, који су непосредно радили на терену на тој прузи, већ због упорности административно-техничких шефова у железничкој дирекцији и одсеку за грађење, који сами нису довољно познавали терен у Честобродици, а нису хтели ни да чују ни да усвоје ни реферате инжењера, који су тамо непосредно радили, ни савете комисије која је прегледала све предложене трасе. Да је рабено онако како су предлагали инжењери, који су тамо радили и који су комисиски прегледали истакнуте трасе, онда би били криви српски инжињери; али кад је рађено сасвим супротно, онда за то не могу бити криви српски инжењери. За недаћу у Честобродици може се кривити само управа Железничке дирекције и одсек за грађење, што су предложили, а министар Грађевина што је тај предлог усвојио и наредио, да се извршује једна тако тешка траса противно и мишљењу секционог инжењера и стручних комисија, који су предлагали, да се претходно изврши сондгжа земљишта, терен што потпуније простудира и направи дефинитивно упоређење међу свима истакнутим трасама.
Српски инжењери, који су радили на Честобродичкој траси било непосредно било као чланови комисије, могу бити подпуно задовољни својим радом, јер баш ова недаћа у Честобродици, показала је, да су српски инжењери на висини свога положаја, јер су они напред предвиђали све тешкоће на које се може наићи, па су зато и били противни да се ово питање ломи преко колена.
Кад се од стране дирекциске управе и Министра
Грађевина није износио предлог о сондажи и студији терена, онда су српски инжењери (где треба рачунати и г. Јирачека који је највећи део своје праксе провео у Србији) преко Срп. Тех. Листа и Тргов. Гласника и у дванаестом часу предлагали, да се не иде тамо где се и према самој површини терена види клизаво
зимљиште, већ да се иде на Јирачекову трасу, где се.
према изгладу површине терена налази здраво и стално земљиште. И тај глас остао је глас вапијућег у пустињи. Српски су инжењери учинили све што су могли, али њих нису послушали меродавни чиниоци, који су ово питање решили не по тежини техничких разлога већ од ока по својој личној увиђавности. А колико су ти чиниоци убеђени у јачину својих разлога види се по томе, што они данас не излазе на среду, да приме и одговорност за свој рад, већ ћуте и дозвољавају, да се Министар Председник баца блатом на цео инжењерски кор.
Недаћа у Честобродици није усамљена. Има још и већих недаћа при радовима на тако нестабилном и слабом земљишту као што честобродичко. Али, и онда кад су те недаће биле због грешака чисто техничке природе, није подизана толика вика ни на оне инжењере, који су непосредно радили на дотичним радовима, а ником ни на памет није пало, да за то окривљује један цео ред стручних људи. Код нас пак у Честобродици, није грешка техничке природе, већ је грешка до система. рада који је до сада владао у дирекцији. У Честобродици није се догодио крах · ~ катастрофа— српске техничке струке, већ се догодио крах једног бирократско полициског уређења једне техничке институције и њених носиоца; а да јето тако најбољи је доказ, што: је све оно, што су наши млађи инжењери званично писали. и тражили по нечијој вишој наредби бацано у фијоку и тек, кад су инжењери из секције почели претити штрајком, онда се Дирекција. смиловала да пошаље некога на терен, после чега је и рад обустављен.
Понавља, да овој недаћи није узрок незнање и