Srpski tehnički list

аи =

прав > = ићи == =

и

с Ој

јад Удружења Сриских Иижињера | Лрхиштекта.

1У меени Скуп држан 27 децембра 1907

(наставак)

О. Кузмановић (шеф секције и надзорни инжењер рада у Честобродици) вели да се раније могло мислити да ће претпоставке г. Кирила Савића (које су у исто време и претпоставке једне · комисије, која је ценила трасе) бити тачне ; али данас, после накнадних студирања терена од стране секције и после извршених раскопавања у Честобродици, мисли, да је неосновано тврђење г. Савића 1). да се на Јирачековој траси налази руч терен као год и на Живковићевој траси само у краћој дужини, 2.) да је погрешка што је сад напуштен рад на отпочетој траси и'што је сада нареБено да се пређе на Јирачекову трасу и 3.) да је напуштањд отпочете трасе дошло због малодушиности и страха секција од тешкоћа на које се наишло, а не што се дошло до сигурног уверења да тих тешкоћа неће бити на другој траси која се. сада мисли узети у рад.

Он је, вели, у могућности да Удружењу даде пот-

пуно обавештења о раду секције, као и то да су теш-

коће на отпочетој траси биле огромне и да би њохово савлађивање стало великих жртава, а да се те тешкоће могу ако не сасвим избећи а оно знатно умањити усвајањем поправљене Јурачекове трасеи да је стога било довољно разлога, што је и сада Убу ТА АЕН отпочети рад на Честобродичкој траси. —

Скуп: да чујемо, да чујемо !

Затим г. О. Кузмановић чита:

(Обележавање, детаљна израда планова и руковођење |. адовима при изради пруге у Честобродици повено је било српским инжењерима, а ја сам био постављен за шефа те честобродичке секције.

Ни један од нас, за дивно чудо, није већ радио на „студирању“ Честобродице, ни један је дакле није познавао Секција је отпочела свој посао почетком октобра месеца прошле 1906. године, и са обележавањем трасе на терену била, је пошав од Св, Петке, прошла клисуру и крајем новембра била дошла до Слеменског потока у Честобродици. Приликом обележавања има инжењер највише прилике, да се упозна са тереном. Кроз клисуру, и ако врло тежак и јнеприступачан, терен, али зз пругу осигуран, радили смо с највећом вољом. Чим смо пак оставили кречне партије кли-

" сурске и зашли у Вел. Честобродицу на терен распадитога „рвеног пешчара наша је срећа била по-_

мућена. До почетка децембра прошле године, дакле, познавалиемо од целог несрећног Честобродичког терена партију од Грзе до Слемена (2 км.). То је бис управо почетак зла, које се на осталих 7 КМ. потерцира. Ова прва 2 км. су најблажије партије ручтена на напуштеној честобродичкој траси.

Већ ове прве партије руча и несигурног терена били су повод, да ми место даљег обележавања прећемо у шражење нове трасе. Свима нам је већ било

ша

познато, да је јужно од ове садање напуштене трасе (преко Слемена и Столица) кроз Честобродицу била обележена још једна траса (преко Вешала), поред ове и једна варијанта, и све то напуштено због рбавог терена, и да је још даље на југ, управо на крајњој граници где је још могуће провести пругу од Лараћина за Луково, такође снимљена једна варијанта алии она као рђаво одбачена због једног дугачког тунела, за чију се скупу цену ништа не добија, јер из њега излазећи наилази се с друге стране вододелнице (у Вел. Суваји) на исти такав ручевити терен црвеног пешчара, какав је на осталим трасама испред вододелнице. (Ово је траса г. Јирачека.

Ми смо природно пошли северно од ове трасе преко Столица, обиграли сву околину не нашав никакву иоле употребљиву трасу, која би везала Д. Мутницу, докле се од араћина са израдом пруге већ стигло, са Луковом.

Не могавши наћи никакав бољи прелаз преко во-

доделнице за адхезиону железницу и имајући тако близу две фиксиране тачке, које је требало везати

(Д. Мутницу и Луково) ми смо били дошли до уверења да треба градити зупчану железницу долином Вел. Чостобродице преко Столица и од Отраже опет зупчаном железницом спустити се у Криви Вир у долину Тимока, чиме би на сразмарно прост начин било скинуто с дневног реда то заиста тешко питање о прелазу вододелнице између Мораве и Тимока. За једну трансвелзалну пругу уског колосека, која ће везивати две нормалне пруге (Београд-Ниш и Ниш-Дунав, која је последња у пројекту а делимично у изради) 3 — 4 км. зупчане железнице не играју велику улогу

Овај резултат сам саопштио тадањем одсеку за грађење у дирекцији усмено средином децембра прошле 1906. године, упозоравајући одсек на очити пример израђеног па напуштеног пута честобродичког, који је после понова израђен на сигурном земљишту у дну реке, куда би се могла и зупчана железница спровести.

Не успевши у одсеку ништа, отишао сам лично тадањем министру грађевина г. Ј. Станковићу и предочио му сву опасност, у коју ћемо се увалити израдом ове, већ сада напуштене трасе, доказујући да се ова траса не може извести или бар неможе без огромних материјалних жртава и да саобраћај туда никад неће бити сигуран, поред сваког доцнијег прескупог одржавања, које би свакојако више гутало него зупчана железница, и тражио сам као једини излаз из незгоде зупчану железницу на напред описани начин,

којом би се избегао у руч терен и скоро сви тунели.

Никаква успеха није дала ни ова аудијенција. Г. Министар ми је рекао, да се нема више времена за „студирање“ него да се железница мора правити како је он већ решио (преко Олемена и Столица,)