Srpski tehnički list
==
нирвани
ПР ИПРА авина
арми
== 20 =
за динар вас дан. (Други динар и по плаћаће му округ). Надзорник неће ни једног путара на раду наћи, изузев по неког доброћудника у хладу, а зими у механи. Ово из искуства говорим.
Моје је мишљење: прво направити ваљане друмове па их онда одржавати модерно. То. треба и у
_ закон унети. Законом треба предвидети да се у току
10—15 година сви окружни друмови израде по садашњим потребама и стеченом искуству, па како се која партија изради, да се тек онда отпочне одржавати по одредбама овога закона путарима и надзорницима.
Ево једног примера. Округ тимочки има близу 500 кл. окр. и среских путова, који ће већином ући у Ги [| ред окружних путова по новом закону. За то би требало поставити најмање 50 путара и 5 надзорника. Најмања њихова плата изнела би 36000 дин. док они неће привредити стварно на путу ни за десети део суме. Док међу тим за ту суму могло би се за годину дана направити, на подлози садањих путова бар 4—5 км. доброг друма. |[оред наведене плате треба путарима и алат набавити, и овај обнављати па и куће градити, што ће опет изнети приличну сумицу.
Предвиђени извори за одржавање и грађење путова сувише су мали, али признајем и то. да се народ већим прирезима сада не може ни оптеретити. За то је баш и потребно, да би се овај закон могао у живот увести, само одржавање извести да што јевтиније кошта. Одржавање путарима је економично, али само онде, где су друмови као што треба израђени и где они сами по себи престављају неку вредност,
Да је предвиђени прирез веома не довољан поновићу малочашњи пример са окр. тимочким.
Пошто ће округ, према новом закону добити приближно 159000 д, од приреза за одржавање друмова, то би се по километру за само одржавање добило 150 000: 500 = 300. дин. или 0.30 дин. по дужном метру.
Међутим у Францу-кој кошта одржавање путова,
државних 728.0 дин. окружних ЛО општинских 1 реда 998. 01 ~ || реда 2790, У 4 11 реда ПИО 58 ОРИ
Ако пак узмемо досадањи начин одржавања пошљунчавањем, и то да се сви путови поспу преко целе године само једним слојем шљунка од 0.05 м. дебљине а на ширину од 5.00 м. онда треба 125 000 ма шљунка. Ако се узме цена шљунка само 1.,, дин. (што је немогуће добити) онда требе 125 000 дин. Од добивене суме остаје дакле само 25000 дин. за грађење нових путова, путарских стражара и све остало.
Дакле предвиђена је сума не довољна и поједини окрузи годинама ће злопатити због слабог и недовољног одржавања друмова. Не треба пак губити из вида и то, да ће окрузи морати свој технички персонал знатно повећати да би могли одржавати и радити друмове по новом закону, па ће и на то отићи знатна сума добивеног приреза.
По члану 8. новога закона г, министар грађевина треба да пропише правилник: о трасовању, саставу пројеката и т. д. Ове одредбе које ће се обухватити
„овим правилником, од таквог су значаја и важности,
да је правилник једнога министра сувише мала гарантија за поштовање тога правилника од другога министра. Зато је неопходно потребно овај правилник израдити, али му прибавити силу закона, да га неможе сваки министар под утицајем својих партизана кад хоће мењати. Ово би се пак могло постићи на тај начин, да се напише други закон о извршењу овога закона и
ту се унеле и прецизирале одредбе члана 8. Или у крајњем случају, да се одредбе овога члана озаконе једном краљевом уредбом „која ће имати силу закона“ као она по члану 23. овог закона. Овом уредбом (по чл. 8.) треба прописати и одредбе при провођењу јавних друмова кроз села и градове. Заиста, познато је свакоме, да су наши досадањи друмови, и ако по све рбави, најгори на деловима који пролазе кроз села, у близини грацова и у самим градовима.
По селима друмови се сужавају и гурају час тамо час тамо као и обични сеоски сокаци. На путове се избацује ђубре. скида камен, носи блато за куће, и још многа чуда праве и нико не може томе злу да стане на пут. По градовима пак, нивелета улица, врло често не одговара нивелети пута, јер имају често по 15—20%/, падова. Кад би округ хтео ублажавати падове на тим деловима друмова, он из материјалних разгога неби био у стању то извршити због великих трошкова око експропријације. Зато би законом требало приморати градске општине, да оне о свом трошку изврше потребне експропријације.
У ову би уредбру требало унети нове, или раширити старе, одредбе за држање лицитација за одржавање друмова,
Овима би се дозволило учествовање на лицитацијама и појединим радничким дружинама па и сефмим селима г сеоским општапцнама. Разуме се: све са олакшаним околностима о полагању кауције ит.д. На тај начин дало би се прилике сиротним селима да зараде новца за подизање школа, грађење и одржавање општинских путова итд. Нарочито у прво време, за које ће се наши друмови морати одржавати по уобичајеном начину „пошљунчавањем“ овакве одредбе биле би врло корисне. (Сличне одредбе постоје у француским прописима за држање лицитација.)
После свега довде наведенога, мислим неће ми нико замерити, ако летимице пређем овај закон члан по члан, и онде где треба, по моме скромном мишљењу, додам или изоставим по нешто у смислу досадашњег излагања.
Прво би се имало замерити самом имену овога закона „о сувоземним јавним путовима.“ Пошто реч „пут“ има и више преносних и фигуративних значења оправдано је запржати реч „друм“ како јеи у садањем закону; реч која истина није потпуно „српска, али која потпуно изражава оно што треба да значи на овом месту. -
Чланом 2. категоришу се друмови на окружне Ги Ш класе и у општинске [и 11 класе. Налазим, да је ова подела врло добра, само би овом члану требало додати и одредбе члана 6. а тако исто и одредбе о стратегиским друмовима, који овим законом нигде нису поменути, па би их ваљало боље прецизовати.
Последња алинеја овога члана треба.да гласи: у други ред општ. путова долазе сви остали општински и сеоски — потесни путови и стазе.
Члану 5. треба додати тачку „а.“ „Сви постојећи окр. друмови морају се у току од 15 год. израдити по модерним прописима и садашњим потребама, па се тек онда предати у одржавање по одредбама овога за«она помоћу путара и надзорника.“
Тачка 6 била би пројектовани члан 5.
Кад се одредба чл. 6. пренесе у члан 2. за члан 6. ваљало би ставити:
Чл, 6. Друмови, који су до сада израђени као окружни или срески, а служе као и стратегијски путови или каквом приватном или државном индустри-
| ском предузећу, уступају се овима на одржавање.