Srpski tehnički list

"~ о од“ —

ИЕ

цена за мале даљине, цена за средње и цена за ве-

-лике даљине. Али је овај систем још чисто теориски

Као нека врста примене ове тарифе може да се сматра тарифа последње мађарске зоне за даљине преко 225 км. | Најзад ради потпуности треба још навести тарифу поштанских погиљака.. Железница преноси те пошиљке а наплаћује једну цену за све даљине. _

"бталне ценд. Да даљина није једини елеменат који утиче на цену транспорта види се и по томе, што се на свима железницама наплаћује извесна минимална транспортна цена за оближња места. Врло важан елеменат је густина или интензитет транспорта. Често овај елеменат баш превлађује на коштање транспорта. Нарочито за велике даљине често је корисно спустити таксе за пренос, да би се повећао сам промет.

Даље навели смо, да је апсолутно немогуће издвојити трошкове транспорта, у колико они зависе од даљине, јер транспорт на даљину ојевтињава у колико га је више по количини.

"Па кад је већ тако, онда доиста нема правог разлога да се цена транспорта срачуна једино према даљини. Са свим би природно било, да се тарифа склопи са обзиром на све околности, које поскупљују или појевтињавају цену транспорта. Па како на цену преноса упливише и само доба године, такве би цене биле несталне, кад бисмо хтели да применимо принцип са. свим строго. Ово истина није добро за трговину и промет, Али се принцип не мора применити апсолутно. Са свим је правилно, да се еп Њ]об одреди цена за сваки транспорт на по се, од станице до станице. Ова врста тарифе изазвала је јаку дискусију. Противници тог система тврдили су, да је то принцип само воље, а браниоци опет, да је то једини принцип по десан за трговину и индустрију и једини згодан да повећа железничке приходе.

Али ма како се брижљиво израдила ова врста тарифе, она се не да применити у опште, јер је врло компликована, нити се може тачно или бар приближно тачно одредити, колике треба да буду таксе, па да се

одговори принципима опште тарификације са народног.

економног гледишта, т.ј. да се одреди она највећа цена транспорта, која се слаже са општом народном економијом. Ако се“ ове сталне цене не подесе према законима економије или према потребама индустрије, оне су заиста онда чисто произвољне и онда је боље

заменити их ценама, које се склапају бар по извесном,

закону и ако самовољно постављеном. Ако у опште постоје какви закони, од којих- зависи одредба цена транспорта, онда је очевидно боље извести из тих закона практичка правила, него ли примену тих закона, довести у зависност са променљивим принципима, који би се поставили под специјалним погодбама за стварање сваке тарифе,

Између ових крајњих граница, где се са једне стране примењује тарифа по даљини а са друге стране

са свим независно од даљине произвољна тарифа, има.

једна златна средина. Могла би се поставити општа

'

основа а варирати један елеменат-даљину — на место да се мења основна цена по даљиви. На нашој државној железници примењен је овај принцип на делу пруге Вел. Плане и Београда и В. Плане и Смедерева. Како је даљина од В. Плане до Смедерева мања но даљина до Београда, велики део сировина, које траже што пре водени пут пошао би правцем ка Смедереву, ако би се применила километарска тарифа и Београд би трговачки опадао. Зато ја дирекција једно време фаворизирала Београд нижом ценом транспорта, под условом да роба прође цео. пут до Београда.

Исто је тако и тарифа по зонама, где се зоне одређују по броју пређених станица, а не према даљини примена горњих принципа сталних цена. _

На тај начин може у таквим тарифама. да се скрије тарифа по даљини; т.ј. да се цене срачунају према даљини, али да се основна цена мења према каквоћи. робе или према класи путника, или најзад начину товарења, (пуним вагонима. или детаљу). А по некад и по масту у које се шаље, или месту из кога роба долази, (тарифа транзитна или увозна тарифа).

"Овај принцип махом усвајају државе, које раде на преустројству тарифа или су већ у томе смислу тарифу реформисале.

Стапање тарифа и реверзија.

Кад роба или путници прелазе преко граница какве железничке мреже, онда се тарифе, ако су различне, стапају. Прво стапање бива у томе, да се између пошиљачке мреже и мреже која испоручује, утврде заједнички трошкови експедиције. Иначе би се морала роба испоручити у последњу станицу прве мреже, па ту понова експедовати по тарифи друге мреже. Врло често се железничке администрације сложе на општу тарифу, управо на заједничку тарифу за робуи путнике, који путују по пругама обе мреже, а међу собом уговоре

· начин поделе, обично по сразмери километарске даљине.

Или се примењују тарифе једне администрације, до граничне станице, и одатле тарифа друге.

Овакви се случајеви могу десити и на пругама једне администрације, једне мреже, ако на извесним пругама или извесним деловима пруге има разнолико· сти у тарифи или класификацији робе.

Кад би се строго примењивао принцип сталних цена који би се можда боље могао назвати принцип повлашћених цена за извесне станице, наишло би се на велике недоследности и велике неправде при наплати возарине за места дуж пруге. јер често може да се деси, да је цена транспорта по-обичној тарифи за извесну даљину до неке међу станице већа но дуж целе пруге за места за Које вреди повлашћена цена. Рецимо да за Београд има од Плане повлашћена цена и да та повлашћена цена износи таман толико, колико по обичној тарифи кошта возарина од В. Плане до Младеновца. Онда би за сва места између Младеновца и Београда била возарина већа но од В. Плане до Београда.

(Наставиће се)