Srpski tehnički list
„РОУ
нису могле даље експлоатисати, јер се нису рентирали. Те је железничке окрајке морала да откупи држава. На овим пругама није било јединства у тарифама, јер су поједине компаније међу собом конкурисале и имале услед тога сасвим разнолике тарифне стопе. Прва је дакле брига државне администрације била, да се тарифа среди на једну основу. За основу реформе усвојена је белгијска тарифа. По скали белгијске тарифе државна администрација спустила је знатно цену простих билета, а поред тога усвојила је и повратне путничке карте, за које је усвојила 409%/, нижу цену. Повратне карте могле су се узети за сваку станицу. (С почетка ова редукуција од 40%/, могла се добити
само ако је даљина путовања мања од 50 км. За веће даљине попуст је износио само 25%/. Али одмах 1881
год. попуст од 40%/, усвојен је без разлике на све даљине. | (Оваквом реформом тарифа постигла је државна
'администрација сјајан успех. Попуст на цени вожње износио је око 20 од сто. а број путника порастао је за три године за 52 од сто. Ово растење броја путника има два узрока. Један је узрок природно рашћење саобраћаја независно од редукције тарифа, а други узрок је сама редукција. Према прираштају броја путника код осталих францускик железница оцењечо је да је први узрок могао изазвати прираштај од 20 од сто, а остатак до 52 од сто, мора се приписати редукцији тарифа. Оваква редукција изазвала је мањи приход по путничком километру, Али са друге стране повећан број путника није изазвао много веће трошкове експлоатације. Број возних километара ни из далека није порастао у оној мери, колико број путничких километара ; резултат је дакле био, да се боље искористио возни материјал! Тако је порастао бруто приход од путничког саобраћаја од 3885 динара у години 1879. на 4694 дин. 1883: години.
Ојачани-Армирани Бетон )
Прописи цар. краљ. железничке дирекције за рачунање и извршење пропуста од армираног бетона на железничким пругама нормалног колосека
а
А. Прорачунавање. 1) Као основа за одређивање сопствене тежине сталног оптерећења и одређивање момената савијања
од тих терета —- сопстване тежине и сталног оптерећења — служиће за поједине врсте градива следеће
јединичне тежине: | Топљено гвожђе није згодан израз. То треба да
је превод израза „Иазеејзеп;“ а то је ковно гвожђе које се не да варити дакле: „љуто ковно гвожђе.“
Мартиново — топљено гвожђе. 1 м5“ 7850 кгр' Бетон » 2400. ,„ Земља (насип) 4 1800, Песак " 1600, Шљунак (шљунчани застор) ни но О 0 Она Покривач (за изолацију) 3 1200 Дрво (прагови) - 900,
Колосек (просечно) по дужном метру · обе
2) За покретно оптерећење узеће се, да су силе размакнуте за 1.40 м. а по 16 |. тежине пазећи увек
да се узме најнезгоднији положај. У случајевима, где само једна осовина — сила
— изазива највећи моменат савијања повећаће се сила
од 16 |, на 20 1. 3) При ажредби момената савијања од покретног
оптерећења неће се водити рачуна о шљунчаном за-
') Обраћамо пажњу наших читалаца на ове прописе, а нарочито на други део, који прописује правила за извођење — извршење објеката од ојачанога бетона. Пошто се и код нас нагло и све више почињу израђивати разноврсни послови од ојачанога бетона, ми сматрамо да ће ови прописи добро доћи не само пројектантима него и онима који извршују објекте предузимачима. Ур.
стору ни насипу до укупне висине од 50 см. већ ће се сматрати, као да силе дејствују непосредно. на носач. За распон узеће се величина слободнога отвора 06јекта повећана једном дужином лежишта носача. За одредбу пак те величине смичућих сила узеће се распоред сила по т, 4.
Што се тиче поделе терета (терет од саобраћаја — покретни терет) на конструкцију управно на осовину објекта ваља узети, да притисак точка на праг бива са најмањом ширином од 10 см, и да се од границе те ширине простире кроз праг, шљунчани застор и насип, акога има под углом од 45% све до површине носача.
Према тој претпоставци ваља и одредити распоред носача код ребрастих носача, и величину опсег највећсг оптерећења код покривача и плоча. У ширина овога прелазног оптерећења мора конструкција од ојачаног бетона противстати највећем моменту од прелазног оптерећења повећаном моментом од сопствене тежине и сталног оптерећења.
Код ребрастих носача треба плочу, што саставља два ребра сматрати као делимично укљештену, а може се узети да је и терет подједнако расподељен. Целу конструкцију, ребра и плоче, ваља сматрати као слободно подупрте.
5. При прорачунавању величине појединих делова треба увек поћи од основе, да све притиске прима
| само бетон, а сва истезања. само гвожђе; при томе
треба узети да се у једном колосеку притискујуће и истежуће силе држе у равнотежи. Ако би случајноим гвожђе требало да прими притиске онда оно улази у рачун са петнаесто (15) — струком површином пресека.