Srpski tehnički list

— 145 —

система конструкције, него што је то пројектант учинио. Или, ако сте објекат пројектовали мало јачих димензија, ма из кога разлога, онда ће вам се навести, да материјал нисте довољно штедели; ако сте објекат пројектовали с' обзиром на што већу уштеду у материјалу, онда ће вам се казати, да сте и сувише слободни при одређивању димензија појединих конскрук тивни делова и. т. д.

Са таким „јаким“ техничким разлозима они вам врате цео пројекат, велећи: да се у детаљну оцену пројекта нису ни упуштали, већ су мишљења, да се на томе месту може објекат и другојачије пројектовати. После овога следује наредба господина министра која почиње са оном, свима инжењерима добро познатом реченицом: „Усвајајући у свему мишљење техничке ревизије и. т. Д....

Министар грађевина наређује томе надлештву, да нареди пројектанту, да у свему поступи по примедбама техничке ревизије“

Кад вам дође сад тај пројекат натраг, са таквом наредбом; — тек тада незнате шта да радите. знате, шта му и где „недостаје“ „прекоостаје;“ нити га можете начинити онако, како то хоће тех-

Нити или

ничка ревезија. јер вам она и не каже шта хоће. И тако тај цео елаборат стоји ни на небу ни на земљи годину, или две, док буџетска позиција, одређена за грађење истог не пропадне и на тај начин се ово питање оконча, а грађење овог објекта остане у аманет будућим поколењима. Таква судбина сналази вам сад готово сваки израђени пројекат. И онда није никакво чудо, што ми у Техничком Листу читамо да се сада у рад усгупају, само које какви крпежи и незнатни објекти. --

Ја сам уверен, да кад би сваки одгг. г. изнео поједине примедбе неких наших техничких ревизија, да човек не би добио лепу слику о раду

колега

нашег Министарства грађевича и појединим нашим стручњацима. Али, како ми није намера, да изазивам лична расправљаља, ја ћу укратко изнети овде само штете, које се наносе грађевинској струци и држави са таким ревизијама. —

Прва штета је у томе, што се на тај уради онолико, колико би се могло урадити са свим особљем и буџетским средствима.

Друга штета је, што се, услед задоцњавања са техничким ревизијама, поједини објекти почињу радити у невреме, и довршују се у невреме; те од тога трпе штету и установа, за чији се рачун објесат гради, и предузимач, који исти извршује.

Трећа штета је у томе, дишњи буџети, одређени на грађевинске цељи, не

начин не

што се поједини го-

могу да утроше у предвиђеној години; већ се један буџет извршује за 2 или 3 године, а многе буџетске позиције и пропадну, те се на тај начин смањују суме које би се утрошиле на грађевинским радовима у томе времену.

Четврта је штета, што нам је саобраћај због овог нерада рбав, А колико се од тога има штете, то ће свак лако погодити.

Поред ових побројаних штета, има још једна, по моме мишљењу и најважнија, а та је: што се таким радом у Министаству Грађевина, одстрањује од рада и даљег усавршавања у својој струци знатан број вредних људи, који су по природи такви да не могу под оваким условима радити. А колика је та штета, по струку свакоме ће бити јасно. Овим „људима не остаје ништа друго, већ да се одају другом послу; или, да се како се то сад код нас често каже — „опамете,“ и прилегну на „администрацију“ или на „техничке радове око воденица. “ —

Ако се у Министарству Грађевина у истини жели, да се ова земља технички разрађује сразмерно њеним потребама и финансијској моћи, онда се свој пракси мора стати што пре на пут. '

Поједина одељења у Министарству Грађевина ке смеју се задовољавати само са расправама о томе: је ли дотични акт, којим је пројекат спроведен на технички преглед, дошао „надлежно“ или „ненадлежно; “ већ морају учинити, са своје стране све што могу, да. се грађењу тога објекта приступи сит пре.

Тога ради, техничким ревизијама треба ставити у дужност, да прегледе врше у што краћем року; мање грешке и измене да сами поправљају и уцртавају, а не због каквих ситнија, које се најпажљивијем човеку могу у раду подкрасти да враћају поједине предмете, и да се разним пискарењима губи време.

Исто тако треба једаред стати на пут и оним заједљивим изразима од стране неких чланова техничких одбора, наспрам појединих

пројектаната; јер

ту не сме бити места личним прегоњењима. —

Из свега овога излази, да у техничке одборе треба бирати људе, који ће свој посао скроз разумевати, а не стварати их од људи, који су стручњаци још само по називу.

Ако министарство грађевина, учини са своје стране, оно што му је дужност, а технички одбори се потруде, да својој дужности што савесније одговоре, технички радови ће у Србији знатно кренути напред а избећи ће се и маса личних сукоба, који су неизбежни услед оваког рада у Министарству Грађевина.

М. Јоксимовић.