Srpski tehnički list

— 180 —

тога се на тим практичким радовима добије појам о битности занатаио економској страни фабричког рада. Индустрија и школа имају подједнако интереса да ова практичка вежбања не буду и сувише кратка и да се рационално искористе.

Први радови које млади техничар добије у конструктивном бироу фабрике нису увек занимљиви а могу се израдити и без оне велике опреме техничког знања. Ту треба сталности и издржљивости, те да се што брже и што пре ослободи тих непријатних задатака. — Ла ипак је раду конструктивном бироу преко потребан па иу школи се већи део времена посвећује графичком раду; јер је цртеж срество којим техничари изражавају своје замисли и срество за споразумевање, с тога сваки техничар треба на том пољу да је потпуно поуздан. А сем тога конструктивна вежбања пружају најбољу прилику да се технички задатак самостално тачно смисли и логички изведе.

Зато треба сваком техничару препоручити, да прође кроз школу коју преставља конструктивни биро какве фабрике али да му та школа не остане вечито занимање, већ да прионе и на друге гране н.лпр мовтирање склапање—машина, рад у радионицама. Ту човек има самосталнији положај, положај с већом одговорношћу али и боље плаћен. Изузимајући старешине, који су махом добро плаћени, у конструктивним бироима фабрика има још врло много помоћника чији се рад у толико мање плаћа и цени, у колико више у фабрикама успева модерни напредак у подели рада и изради нормалних облика. Грешке које то особље учини у цртању шеф одмах поправља и у најгорем случају мора се цртеж поново радити. Али код склапања — монтаже — као иу разним радионицама сасвим је друкчије. Већ и по томе што су радионице међу собом пораздаље не може шеф и инжењер да надгледа непрестано рад сваког мајстора и инжењера и зато треба често млади инжењер или мајстор да се брзо реши: шта да ради, како се не би рад успоравао. Па кад сеу таквом случају учини погрешка, онда није само цртеж покварен, већ буде материјалне штете у грађи и узалудном послу, Сад више рад у радионицама није оно што је био пре дваестину година, када се контролисало само да ли је радник израдио дотичан део тачно по цртежу. Сад руковођа рада има да наиђе начин, како ће се који део израдити с алатом који нам је на расположењу: што боље, што брже и што јефтиније; или да смисли

какве нове алате или машине треба набавити, па да се постигну што рационалнији резултати.

Модерна машина алатљика тако је скупа ствар, њена рационална употреба као и проналажење нових алата уз машину тако су важне ствари а у исти мах и тако велике — јер је потребно тачно познавање фабрикације и фабричке калкулације, — да се ту пружа руковођи радионице плодно пространо и благородно поље самосталног рада.

Да поменемо само још једну дужност

| руковође радионице: његов рад с надзорним

органима који рад прегледају и примају у име послодавца, чији број из дана у дан расте и чији су захтеви с напретком и развићем индустрије све већи и већи. Ту треба инжењер који руководи радом радионице да буде ве. т у послу око извршења пробе материјала, треба да је окретан и да уме одговорити на сваку замерку и на свако питање и без устезања; поред тога још треба знати и стране језике јер сви потрошачи и послодавци. нису домородци.

Не треба оставити непоменут још један положај у продавници. И то или у самој фабрици или у каквом филијалу или као путник или самосталан заступник фирме или фабрике.

Многи омаловажавају ову грану техничког занимања али то немају право, јер је продавање фабриката душа сваке фабрике, сваког еснафа. А сем тога оно изискује од техничара много знања и умења. Техничар мора да познаје скроз рецимо све своје машине које продаје; да сем тога зна све добре стране којима надмаша друге у конкуренцији; да то уме доиста и да докаже.

Прошла су времена, кад се продаја машина могла поверити обичном трговачком путнику, који рецимо с истоветном речитошћу и можда с истих разлозима продаје данас зејтин за мазање и сутра рецимо вертикалне машине за фрезовање. Данас ни један важнији потрошач не прима као заступника фабрика никог сем стручњака који једини може имати успеха као продавац и заступник фабрике. У опште је, има ево неколико година настало друго схватање о вредности разног инжењерског рада. Сад се цени вице „ја умем“ него просто „ја знам“ дакле се више гледа на практичку страну. То се чак испољило и у немачким техничким часописима. Нови млади часописи који се занимају само техником радионице ти часописи напредују; док сви остали часописи који тежиште свог