Srpski tehnički list

— 187 —

У месни скуп Удружења

Одржан 30.—111.— 1908. (Продужење МП месног скупа.)

Присутни: Н. Манојловић, М. Турудић, Д. Божић, С. Радојковић, С. Бошковић, 4. Смиљанић, Д. Андоновић, М. Вујовић, М. Поповић, Ђ. Златковић и већи број гостију, међу овима г. М. Андоновић.

Председник Н. Манојловић, отварајући скуп у 10 час. пре подне позива г. С. Радојковића да настави своје предавање.

С. Радојковић; чита други део свога предамрежи. год: у стану Удружења.

вања: О базисној

По свршетку предавања узима реч:

проф М. Андоновић. — Лепо је то кад се млади људи на страни науче нечему и по повратку саопштавају поједине ствари. На тај начин треба захвалити и г. Радојковићу што је отпочео да држи своја, предавања из области Геодезије. Међутим ово што је г. Радојковић говорио и ако има поучне вредности и сувише је кратко да се уђе у детаље како ваља. Има неких ствари које је г. Радојковић заборавио да помене. У катастру Краљевине Орбије употребљавано је нешто слично са Једериновим базисним апаратом — то су прецизне пантљике — жице за мерење дужина. На сваки начин Једеринов апарат има будућности нарочито за рад на валовитом терену, лакше јг мерење. добија се на брзини и т. д. ја бих с тога гледишта и хтео да г. Радојковић да обавештења, какви су резултати постигнути у Орбији, јер, ма да имамо и апарат Једеринов, мерења се врше већ десет година а не знамо какви су резултати. Ми тражимо практичке резултате какве према ступњу геодетске науке и праксе имамо право да тражимо. ја ћу да укажем и на катастар Београда; мени изгледа да се и тамо не ради како треба, и отуда се за пет година ништа не чује. Морам да кажем са жаљењем да није лепа појава да Геодетски Завод Универзитета нема пројекта триангулације Београда и државне триангулације Србије. Предавач је донео мреже из целе Немачке, а код нас се оне не дају са изговором: генералштаб не допушта; као да је план триангулације огдте де ЂафбаШе. Ако је само "ачност резултат десетогодишњег рада на триангулацији Орбије то је недовољно, ми тражимо и практичке резултате а то је списак географских координата за све триангулационе тачке. Све веће Управе које врше премере издају сваке године извештај о раду. Код нас тога нема. ја бих желео да чујем резултат резултата наше државне триангулације. Жалити је што г. Радојковић не иде даље од саопштавања тачности а било би потребно да се изађе на јавност са целим радом, нарочито за то што је на дневном реду питањео катастру Краљевине Србије и што се почиње да виче с намером на онај посао који је Србији спремио 150—200 раденика за катастар. Ја као покретач тога питања у Србији имам права да говорим о томе и захтевам да се изађе на јавност. ја жалим што овде није г. Ж. Ћирић, који је

М. Андоновић узео од општине београдске 9000 динара а није никакве планове предао. ја молим г. председника да таква изношења други пут не допусти.

Председник, ја сам одмах одбио напад г. Ћирића и забранио да се такве ствари износе.

М. Андоновић. Хвала вам на томе. ја имам податке у рукама, којима могу сваком показати да сте оправдано поступили. Ружна је појава што у часу, кад су на дневном реду врло важна питања хоће се да се стручни људи потисну у страну да се посао „отме“, не водећи рачуна ко је позван и спреман за известан посао. Десет година се ћутало и ћути и ми немамо података о израђеном послу из географског одељења. А сад кад је на дневном реду питање о катастру, место да се изађе на сусрет, да спремни људи пруже један другоме руке, ради се онако како не би требало да буде. Велика дела не могу радити ситни људи, Сложимо се дакле, млађи људи нека ступе у утакмицу са старијима, нека се јавно изађе са предлозима, па ће се све те ствари третирати на корист државе и народа. С тога се и надам да ће нам г. Радојковић у идућем предавању дати више података о триангулацији Србије.

С. Радојковић. ја ћу да поновим оно што сам рекао прошлога састанка: да ће шеф тих радова изнети све податке у једном јавном предавању

проф. М. Андоновић. Прошле године видели смо да је отпочето и неко топографско снимање. У дру, гом свету о свима таквим радовима постоје правилници, и грех би био да наш топографски премер буде гори него што је наука и пракса захтевала. ја се бпјим да се не погреши што. За то би требало изаћи с правилником на среду. У двадесетом веку не сме нико да помишља на искључивост јер је она гроб свакоме успеху. Нека буде заједничког, хармонијског рада, па ће бити и успеха.

Што се тиче тврђења предавача г. Радојковића да ће јЈедеринов апарат и за нижу геодезију бити од неописане важности, ја га не могу потпуно да усвојим, Не треба да нам буде само циљ да меримо тачним апаратом, већ да само мерење. извршујемо смишљено и тачно. Нпр. катастар Београда има тачне апарате али за пет година не чујемо ни за какве резултате. Говори се да нема још ни генералног нивелмана ни г0тове полигоне мреже.

(С погледом на циљ сваки би стручњак осудио мерење полигоних страна од 200—300 метара Једериновим апаратом. Таквим грозничавим трчањем за великом тачношћу, ако посао још раде лајици, ми смо у Београду насели. Не да се за годину две научити све што се деценијама стварало. Жудња за непостижном тачношћу учиниће да ће катастар Београда коштати прескупо. Увек треба жудњу за тачношћу довести у склад са практичким циљевима. Што се тиче триангулације Орбије ја нећу да се упуштам у какве претпоставке, али сам чуо да је до сада свега укопано и од-

на прошлом састанку изнео једну неистину да је проф. | ређено 950 тригонометријских тачака али да још не-