Srpski tehnički list

БРОЈ 24.

У Београду 15. Јуна 1908. год.

ГОД. ХТХ.

=

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Заштита и обезбеђење раденика.

| Питање о заштити и обезбеђењу раде-

ника постало је од седамдесетих година про-

шлог века у културним државама једно од најважнијих друштвено-политичких и економних питања. Не само представници раденичких класа, већ и људи, којима је поверено руковођење државним и самоуправним пословима трудили су се и труде се, да се ово питање регулише законо.авним путем и да се умање и по могућству отклоне све невоље и опасности којима су раденици изложени у вршењу својих послова.

Циљ заштите и обе-беђења раденика као део економне политике јесте да оној, из дана у дан све многобројнијој класи народа, која нема никакве непокретне имаовине, већ опстанак свој и својих породица оснива једино на продаји своје умне и телесне снаге, с једне стране обезбеди што кориснију примену те снаге, а с друге стране да ублажи, ако не отклони штетне последице свих оних догађаја, који не зависе од напле воље а могу довести у питање и сам опстанак раденика и његове породице.

Пошто нам је немогуће да се на овом месту — у обиму једног чланка — упуштамо у детаљније претресање ових питања, остављајући то за другу, погоднију прилику, то ћемо гледати да само у најкраћим потезима, изнесемо нашим читаоцима шта је све на овоме пољу урађено код напреднијих народа, да бисмо показали што јасније, како у томе погледу рђаво стојимо ми у Србији и како је већ крајње време да се и код нас законодавним путем отпочне радити на заштити и обезбеђењу раденика.

Главни проблеми заштите ргденика јесу следећи: 1) ограничење максималног дневног рада; 2) општа хигијенска заштита; 3) регулитање и обезбеђење исплате надница;

4) специфична заштита женских раденика и о) заштита деце и малолетних раденика. Сва горња питања регулисана су у већини страних држава било законодавним путем, било специјалним уредбама и прописима издатим на основу законских овлашћења. У погледу трајања рада у Француској, Аустрији и Швајцарској законом је утврђен десеточасовни рад, на Новом Селанду пак осмочасовни рад, с тим да се сав вишак рада преко 48 сати недељно има сматрати као прековремени дневни рад. Многобројни при-

мери показују да ограничење радног времена није ни најмање штетно утицало на количину извршеног рада у индустрији и грађевинарству. Тако у Швајцарској имамо прикупљених статистичких података, који показују да је смањивањем дневног рада од 1!

на 10 часова продукција на против порасла за о процената. У Аустрији су многа предузећа смањила радно време и испод законом максимиране границе, па је константован несумњив прираштај у интензитету рада. И у Немачкој је такође константовано да са смањивањем трајања дневног рада интензитет самог рада расте, а нарочито тамо где се од система исплате надницама прешло на исплату раденика по количини извршеног

| посла.

Са питањем о трајању дневног рада у вези је и питање о одмору. У главном имамо ове категорије прекида у раду: кратке паузе у оквиру једног радног дана, које пре свега служе за узимање хране о доручку и ручку и недељни одмор, који се јавља као неопходна потреба да се раденици окрепеи прикупе нове снаге за посао. Као што је лепо казао познати историчар Маколеј у једном свом говору у енглеском доњем дому приликом дебате о т.3 „десеточасовном 32кону« — „Овај седми дан одмора није ни