Srpski tehnički list

БРОЈ 26.

У Београду 29. Јуна 1908. год.

ГОД. ХЛХ

=== и

СРПСНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИС

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Заштита и обезбеђење раденика.

П

Да пређемо сад на обезбеђење раденика. Напоменули смо да је надница раднику једини извор за одржање и опстанак. Ако наступе случајеви неспособности за привређивање и продају радне снаге, и то услед 6олести, инвалидства, несрећних случајева, беспослице итд. онда је опстанак раденика и лица која су с њиме економски везана т. |. његове породице, доведен у питање. Циљ обезбеђења јесте да дејство догађаја, који могу штетно утицати на раденике и њихове породице бар ублажи, кад већ нисмо у стању да их отклонимо.

Случајеви, у којима је потребно обезбеђење раденика, веома су многобројни, али се у главном могу категорисатиј овако : 1) пролазна немогућност зараде, а) субјективна (болест) 6) од спољних утицаја на тржишту рада (беспослица) ; 2) стална, делимична неспособност зараде коју могу изазвати или акутни догађаји (несрећни случајеви) или процеси бслести, који постепено напредују, док не доведу до неспособности функционисања појединих органа (специјална инвалидност); 8) стална, потпуна неспособност зараде услед поменутих узрока или старости и 4) потпуно уништење личности смрћу, у колико је опстанак заостале породице доведен у питање,

У прво време раденици су се почели сами узајамно осигуравати стварајући нарочите касе за помоћ у случајевима болести и смрти. Тај систем био је нарочито распрострањен у Енглеској почетком прошлог века код њихових раденичких удружења (Тгадез Отлопз ц Рпепађу зосјеНез), али с обзиром на узак круг раденика, који је припадао удружењима, систем је показао недостатке, јер је могао давати само ограничену помоћ у болести и смрти, а није много помогла ни

помоћ касама, коју је као нпр. у Француској, држава чинила.

Немачка је била прва која је осамдесетих година прошлог века, за време Бизмаркове владавине, почела заводити нов начин обезбеђења т.з. законско, обавезно или принудно обезбеђење раденика.

Као што смо напоменули болест је први и најчешћи случај у коме је раденику потребно обегбеђење. У Немачкој је закон о обезбеђењу у болести обухватио све раденике на пољу заната, индустрије, саобраћаја и пољопривреде, чија годишња зарада не прелази 2000 марака. Установљене су т,з, месне бо„есничке касе за поједине струке раденика. Најмања помоћ предвиђена законом јесте лекар и лечење. Ако болест изазива и неспособност за рад раденик као помоћ добија у готову половину своје наднице и та се помоћ може и попети максимално до две трећине наднице. Средства за ово обезбеђење добијају се од уписа и улога, који се крећу од 2.5 до 6 од сто од наднице. Две трећине улога дају сами осигураници а једну трећину њихови послодавци, а у истој су размери заступљени и у управи болесничких каса.

Државне власти воде надзор о правилном вршењу закона.

Делатност ових каса у Немачкој најбоље ће се видети из следећих бројева за годину 1902.

Број осигураника . 9,86 милиона

„ случајева болести 3,6 Дани 6. за које је дата накн. 67.4 5 Улози и уписнине 180,8 мил. марака Трошкови за болеснике 167,8 , :

Сличан систем принудног обезбеђења у случајевима болести уведен је у Аустрији, Угарској и Луксенбургу. У Француској обавезно обезбеђење важи само за рударске

"У