Srpski tehnički list

— 277: —

пиле несугласице у тарифним ставовима и у класифи-

кацији и тешкоће у сваком погледу.

С тога се појавила убрзо потреба за реформу и та реформа је и учињена 1868 —69 год. Али та реформа није могла бити уведена у живот због концесија које су имала привагна друштва.

1870. год. друштво аустриских државних железниза уведе у живот нову тарифу,у којој је било шест класа.

Поступно је овај систем уведен код железница аустриских али се ипак није постигло јединство ни у прописима о примени нити у класификацији робе.

Поред тога 1874. године у Мађарској би уведена тарифа по запремини, слична оној у Елзас-Лотрингији међутим је било између ових велике разлике у главним тачкама.

Биле су ове класе:.

Брзовозна роба.

Појединачне пошиљке

Општа класа робе у пуним вагонима и специјалне тарифе 11! Ш и ТУ. По општој класи робе у пуним вагонима таксирана је сва роба која није наведена у специјалним тарифама 1111 и ЈУ, Али се није допуштало товарење разнолике робе у један вагон.

Специјална тарифа 1 примењивана је на нарочиту робу која се товари по 100 цената најмање а специјална тарифа [], 11 и ГУ на робу опет нарочито означену која се товари по 200 цената у вагон.

Сва роба која плаћа класу! и ју тарифе товари се у отвореним вагонима а остала у затвореним.

И ако је ова тарифа била спретна, згодна и проста и имала многе добре стране, ипак се није дуго одржала јер се није распрострла на друге пруге те су наступиле тешкоће око директног саобраћаја за који је требало примењивати два система тарифа: систем класификације по вредности робе и систем класификације по запремини.

Гоцине 1887. извршена је општа реформа тарифа у Аустро Угарској.

По прописима те реформе прецизирани су одвоси у подели наплаћене цене транспорта, у доплати за ажио, за порезу у Мађарској која се плаћа на транспорту и т. д.

Споровозна роба класификована је овако:

Класа 1 (нормална); класа |:

класе за пуне вагоне АБи Си

специјалне тарифе 1,2 и 3. Најзад

класа кабасте робе.

По такси класе [ наплаћује се возарина за пошиљке у ма којој количини и те оне робе која не спада под општу класу Е под коју су увршћене све

остале класе и роба која се не може рачунати у кабасту. И у опште за све класе прописано је која се роба по цени дотичне класе транспортује.

Даље су прописана правила за утовар и истовар робе; погодбе за пошиљке у пуним вагонима потпуне

тежине и тежине од 5000 килограма или испод те тежине. Прописана су правила о транспорту: робе у от. вореним вагонима; за пренос амбалаже и онога што је служило као помоћно срество за транспорт па се враћа и т, д.

Само јужно-Аустријска железница није пришла овој реформи,

Али се ускоро осетила потреба модификације. 1886 године посланик Уфуађ предложио је да се усвоји немачка реформисана тарифа с тежњом да се тарифа умифицира у целој Европи и да се простре и на Балканске државе.

Нарочито су још предлагали да при решавању о реформи тарифе суделују и они који шаљу робу железницом како би се добила што боља и природнија класификација.

И постигнут је споразум између Немачке и Аустроугарске, састављен је уговор и одређени услови.

По томе постоји једна класа са брзовозну робу; две класе за појединачне пошиљке класе; [ и !!: чет"ри класе за пуне вагоне А,, В; би Са; Четири специјалне тарифе А, 1 Пи Ш.

Ово је мешавина немачке реформисане тарифе с тарифом аустријском.

Како су у Аустрији ставови тарифни склопљени по систему приватне. индустније, то су и основи за тарифирање као и споредне таксе за разне железничке деонице били сасвим разнолики. Сем тога су пруге међусобом конкурисале те је и отуд потекла вели: ка разноликост и многе недоследности. Сем тога је све још погоршано тајним рефакцијама. '

ВЕСТИ.

Екскурзије чланова удружења у околини Београда. Управни одбор Удружења Орп. Инж, и Архитекта на седници својој од 23. јула 1908. г. ре= шио је, да се ове год, приреди неколико екскурзија у околини Београда ради прегледа индустријских преду-_ зећа и техничких радова као: електричне централе у Београду, фабрика: шећера, кожа, обуће и бродарске радионице Срп. Бродарског Друштва на Чукарици, ин“

сталације водовода на Белим Водама, монтовање гвоздених железничких мостова и т. д.

Прва екскурзија биће у недељу 3. августа ове год у електричну централу у Београду.

Позивају се сви чланови Удружења ксји желе учествовати у ову екскурзију да изволе доћи одређенога дана 3. августе у 9 часова пре подне у стан удружења Васина ул. бр. 15. одакле ће се сви скупа кренути у фабрику ради прегледа инсталација и новог димњака високог 65. м: који је за сада највећи у Србији а и на Балкану.

Грађење глав. зграде у расаднику ср. посавског уступљено је по понуди Јовану Димићу пред. из Београда за 12443.09 дин — плаћа срез,