Srpski tehnički list

БРОЈ 31.

ГОД. Х Х

У Београду 3. Августа 1908. год.

СРПОНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИб!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Железнички ра деници,

Са напретком друштва, са већом популацијом и са рашћењем компликованих односа, расту и потребе човекове. А за подмирење ових, потребне су све боље материјалне прилике.

И док све то иде паралелно једно с другим: док заслужне награде, и у моралном и материјалном погледу, постају све веће упоредо са рашћењем потреба, природно је, човек се не буни. Он напредује. — Али чим награде не иду у стопу са рашћењем потреба; чим друштво тражи сувише много од човека а даје му одвећ мало, човек почиње да себуни,и, удружујући се почиње да се организује, било да друштво победи и обезбеди себи бољи живот за егзистенцију било, да часно подлегне у борби.

У таквом стадијуму налази се данас српски железничар, и онај о комс закон маћијски говори и онај кога закон нигде и не спомиње --- железнички раденик који у ствари чини претежну масу на железници и на чијој грбачи ова и постоји.

Железнички је закон изделио железничаре на безбројмного класа и категорија, и тиме их је јако спутао и онемогућио поступан прелазак и лакше награђивање и напредовање. Са свим је природно да почетне награде морају у оваквим приликама бити сувише мале, и да је онемогућено чешће унапређивање, те да се дође до бољег положаја и награде.

Усљед тога се порађају незадовољства која су у последње време прешла у јавно негодовање Појава самога „Железничкога Удружења“ у основици својој има за циљ: борба против неправичности, борба за препорођај у моралном и материјалном погледу.

УЖелезничка маса, она о којој закон говори, не решава о својим битним интересима. Све је то закон дао другима, који су од масе јако удаљени и који с масом немају ничега заједничког. Кад је скројен овај данаш њи железнички закон, сва места у управи додељена су појединцима, који су били добри пријатељи ондашњих власника. —_

Сваки је добио по једно одељење. !:редставници свију тих одељења чине Управу, чине дисциплинарни Суд, чине закон. Што Управа учинито је свршено. На дисциплинарном Суду нема одбране, нити је радној маси дата могућност да се брани сама или преко другога, и будући да у Суду није заступљена, њена судбина предата је у руке Управе, од које она потпуно удаљена И жалбе упућене већој власти, остају често, у већини случајева, без дејства.

Радна маса железничка сматра да је такав рад неправичан, и почиње да се бори против њега.

Тако исто закон је неправедан у награђивању, у давању осуства, и у партиципирању награда, скопчаних са самим утрошком материјала и са путом. Закон је осим тога и непотпун; у њему готово рећи нема ни помена: о радном времену, о одмарању, о повећању радне снаге, о школовању подмлотка и образовању људи за струку, 0 обезбеђењу масе железничке за време док може да ради, кад у раду онеспособи, изнемогне и постане за рад неупотребљива, у случају насилне смрти, и 0 обезбеђењу породице, кад радник — ранилам — у послу погине.

Железнички је закон неправичан, непотпун и несавршен за масу железничку о ко: јој он говори; напротив, о правом железничком раднику, о човеку, који своју радну снагу продаје железници с дана надан,а

| који, у ствари, извршава и највећу масу