Srpski tehnički list

— 296 —

Постанак и развиће железница, дејство паре и електрицитета, додир народа и размена добара, трговина у ширем значењу речи, историја путова и кргтање саобраћаја, економски и политички моменти, који смањују изазивају и повећавају саобраћај. географске везе = положаји, моменти који утичу на моћ преносних средстава, тражња и понуда робе и финансијска моћ издржав ња дугих даљина, железничка администрација и рачуноводство политичко -- трговачки односи, и т. Д., и т. д. — све је то ван домашаја знања тога младог човека. А он, будући железничар, треба да је снабдевен свим тим знањима пре но што ухвати за телеграфски тастер! Све то он треба да донесе из школе све то њему треба да да железничка школа!

Кад је пре двадесет и пет г дина хтела да прохуји железница кроз Србију, први железничари, сакупљени са разних положаја, упућени су били у прву железничку школу. Провевши ту неколико месеци, у главном да добију само ђачки шлиф, учили су само најосновније ствари потребне за саобраћај, какав се у Србији првих дана очекивао. Како је железница била у рукама приватлог друштва, то је друштв) — раније в'ћ уговорено — те прве железничаре послало неколико месеци у иностранство, да они, без икаквога знања странога језика, изуче железничку струку и у Србији инаугури . у модерну саобраћајну политику.

Од тога доба до данас није више никад постојала железничка школа, није подмладак систематски васпитаван нити је нарочито, изашиљањем на страну. — ус 'мљени случајеви не могу чинити ни изузетак – тражено. да на железницу дођу нови људи, у железничкој струци модерно упућени.

Данашњи железничари су самоуци у струци. Редак је човек, коме они, за шири хоризонат свога знања, могу да кажу хвала. Још је ређи човек на железници, коме је на души лежала једна железничка школа, систематско и солидно васпитање подмлатка, и који на млађе, интелегентније снаге нису гледали са зебњом !

Г. М. Андоновић, носећи се мишљу да у својој школи створи и одсек за саобраћајну струку, чини неправду многоме железничару, претпостављајући једну групу људи, као васпитаче и предаваче у томе одсеку. Јер људи, који су имал! мало основице у основном знању, не додирујући ретке примере, не могу бити велики учитељи!

Модерну техничку школу са модерним

знањем из целокупне саобраћајне струке може дати једино држава. Такву школу може и треба да организује само Министарство Грађевина уз Железничку Дирекцију. Таква државна стручна школа данас је веома потребна, и она периодично треба да се јавља у пуном својству ваљано организоване школе

Г. Андоновићу припада заслуга што је изазвао да се питање о стварању железничке школе данас јаче вентилира.

Железничку школу тражили су и железничари у своме пројекту закона, тражили су је као државну школу, а они су у првом реду и позвани и замнтересовани да то питање стално стављају на дневни ред, и да се за њега најусрдније заузму, да се у дело приведе.

в.

Наш тохнички факултет и његове просторије:

Број слушалаца на техничком факултету нашег Универзитета из године у годину расте и до сад је већ достигао толике размере, да су просторије којим он располаже постале и сувише недовољне, да би се у њему могла изводити настава онако, како би то према наставничком особљу којим он данас располаже било могуће, а како би за углед тог за данас јединог вишег техничког института на Балкану, потребно било.

Потреба знатног проширења просторија техничкот факултета није скорашња, она је довољно давно предвиђена и Савет техничког факултета као и Управа Универзитета нису пропустили никаку прилику, да надлежним чиниоцима обрате пажњу на ту потребу и да траже да се она благовремено и достојно задовољи. Међу тим ни до данас, кад је та потреба постала акутна, није још ништа учињено да се старањима Универзитетске Управе на сусрет изађе.

Универзитетска Упраза и Савет техничког фаКултета стоје данас (без помоћи пред питањем; Шта да се ради «а слушаоцима техничког факултета, чији ће број ове године по сњој прилици порасти за 80-100, а који ни прошле године нису пмала места у слушаницанпа на вгжоаочицама његовим.

Из подробног прегледа стања у техничком факултету који ћемо преглед ми донети у једном од идућих бројва нашег листа, читаоци ће видети, да је та потреба прешла већ у вепику невољу, Да би се та невоља ублажила предлагане су чак таке мере, да се упис слушалаца у технички факултет или ограничи или са свим прекрати. Така мера, која нема ослонца

А ар =