Srpski tehnički list
лични извршиоци, па ће и приватна индустрија и предузећа и држава од њих имати веће користи но сад, кад остану на пола пута, или кад, после многих неуспеха, најзад по милости добију вајну диплому академски образованог инжењера.
Почетак је у том смислу учињен оснивањем нове академије Ми желимо да она имадне успеха, и да постигне ма и скромнији циљ но што га је себи поставила.
Ј.
Раднично обезбеђење.
ЛП. Циљ обезбеде.
Да би се изнео циљ раднич«ог обезбеђења баш и у оним конзервативним кад погрешно схваћене тежње социјал-демократских идеја бацаху у бригу законодавце, најбоље ћемо учинити, ако из то га времена изнесемо речи, којим је био предлог првога закона за обезбеду радника у Немачкој. Из тога пропраћаја најбоље ће се видети-и циљ установа за радничко обезбеђење.
Ево тога пропраћаја: |
„Кад се ј= саветовапо за доношење заксна од 21. октобра 1878., тежње социјалне демокрзтије, призната је потреба, да
временима,
који се односио на опште опасне
се сумњиве појаве, које су и изазвале издавање овога закона, сузбијају и позитивним средствима за побољшање радничког положаја.“
„Да се држава у већој мери но до сад заузме за своје потребите чланове, дужност је не само хуманитарности и хришћанства, којима треба да су прожете државне већ је то задатак и државне поли-
тике, која треба да има циљ, да утврди мишљење и
установе,
код сиромашне класе, која нема своје имасвине, али која је најмногобројнија, а најмање школована, да дрвећ да је то
брине за добро
жава није само једна која се
нужна установа, зацело установа жављана. Баш та класа, класа
својих др сиромашна и без имаовине треба разним и непосредним корисним законским одредбама за себе да буде доведена до схватања, да држава није само Проналазак, који ће [едано да служи за заштиту бољг ситупране класе друштва већ да је то ичсетатуција, која ће 04 задозољи и њихове потребе и интересе,“
„Од ове намере не“сме нас задржати да ће — кад се иде за
помисао, овим циљем — у законодавство бити унет и социјалистички злеменат. А у колико је то случај, и ту се не може рећи, да је то нешто са свим ново,већ је то само даљз развијена. из. хриш-
ћанских оринципа створена. модерна идеја. о. држави,
по којој држава поред дефинитивних принципа. за засвију |
штиту права сваког држављанина понаособ и
пропраћен ·
— 387 —
укупно има и задатак, да целискодзим уређгњима и употребом средстава, створи у опште благостање свима својим а нарочито да се побрине за оне који су потребити. У овоме смислу нарочито је обухваћен социјапистички моменат; законско регулисања оддрж гвања сиротиње, што модерна држава на супрот појимању старога и средњега века сматра као обанезит
јој сгоје на расположењу члановима,
која
слаби и
задатак, и заиста озг мере за побољшање положаја оне класе, која нема своје имаовине нису ништа друго до даље развиће идеје, која је служилау РАИ доба као основа за државно обдржавањ=г сиромаха.“
Према овоме уводу за закон може се рећи, да је циљ радничког обезбеђавања двојак:
1.) циљ да се уздигне материјални положај потребите класе становништва,
социјални:
2.) и циљ унупрашње политички: обезбеђењем побољшано стање ове класе учиниће да и она са већим интересом одржава згафбцздио у држави.
Но обезбеђењем радника прилази се ближе остваравању и других културних циљева као што су:
3.) Циљ најодно здравешвечи « хи пјенски јер обезбећања радника и сиромашније класе условљава рационални лекарски надзор и негу, оно изазива подизање болница, нарочато болница за сузбијање зараза у народу, а то сва има као последицу побољшање народног здравља а побољшање здравља садање генераци:е даје важни капитал будућим генерацијама.
4) Циљ спиољчо-Поптштички јер са обезбеђењем побољшавају здравствене прили'е ксд народа, који даје главни војнички контингенат, а тиме се позећава одбрандбена моћ државе.
5.) Циљ етички јер обезбеђењем сиромашније класе поставља се њихова породица и њен опстанак на чвршћу моралну основу,
6) Циљ голштичко-еколомни јер обезбећењем радника и сиромашније класе, ствара се могућност да
" се повећа сигурност опстанка и повећа степен бла-
гостања.
7.) Циљ индустријско или Произвођачко ећономни, јер обезбеђење радника; и сиромашније класе, коа је у ствари ности, даје здравствено способнији кадар произвођача.
произвођач у свима гранама радии телесно јачи, а интелектом
Све ово наведено да државни законодавац мора сматрати увођење. организација за обезбеду сиромашне, потребите и раденичке класе као свој облигатни задатак, па гледао он на-ту зацију са кога год хоћз гледишта. Благостање и напредак државе, здравствзност, економни обзири, земаљ-
јасно показује,
органи-
ска радиност и производња, се поведе озбиљна рачуна о. обезбади раденика и си-
императивно налажу да-
ромашније класе, Ово захтевају иетички принципи за друштвени склоп на темељу. породничног уређења и обезбеђања, Па на послетку ово налаже и обзир, да