Srpski tehnički list
– 376—
товао заборавио је да при пројектовању уведе „ко/ефинцијенат дивљаштва;“ онје извесно мислио да је тај којефицијенат у овом случају раван нули: та ова ограда се налази око зграде, у којој је смештена окружна полиција и суд, у сред Крушевца, на домаку толиких грађана! Али се сиромах преварио ! Ограда је искварена за годину дана: готово сви штатови истуне злонамерно су исавијани и поломљени.
Не може се, дакле, оставити ни полицији ни грађанству, да нас спасавају ове беде. Морају се предузети нарочите мере, па, ако је потребно, мора се донети и нарочити закон, који би нас овог зла спасао. Ми ће мо овде изнети, у колико смо могли скупити, законсе прописе по којима је злонамерни квар на објекатима по путовима кажњив.
Тако у „кривнчном закону за краљевину Србију“ гласи:
„5 339. да се казнн затвором од 3—12 дана:“
„4. ко би у путу, кад му се кола поломе или ма за какву другу потребу, дрва са ћуприје узимао и ћуприју кварио или би засађена дрва око пута или побијено коље или ма какве друге знаке за исту цељ секао;и кварио,
5 375 Затвором од једног до тридесет дана да се казни :“
„1. ко какво приватно, општинско или државно добро поквари, развали или разбије ако штета не би била већа од “сто гроша пореских“
Ови нам параграфи мало користе из простога разлога што је немогуће, као што је већ поменуто, ове несавеснике хватати. Много је боље и овде усвојати принцип да онмштине буду одговорне за сваки квар на вештачким објектима, који су у рејону дотичних општина. За паљевине и крађе постоји као што је познато: „Закок о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствафри“ Члан 1. овога закона гласи:
„Сваку штету учињену злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем необезбеђених ствари, као и крађом стоке, земљоделских алата, хране, воћа живине, кошница и пољских ограда у атару сеоске општине и пољском имању варошкихопштина, дужна је оштећеном, на његов 3ахтев, да накнади она општина, у атару којеје кажњиво дело извршено, ако се кривац не
ухвати у року од 30 дина, од када је иследна државна власт извештена о извршењу кривичнога дела; а ако је кривац ухваћен, па накнада штете од њега не може да се изврши, онда накнаду плаћа општина из које је
| кривац.“
„Право на накнаду штете по крађања застарава, ако се оштеченн у року од 5 дана не пријави општинскоме суду са изјавом да му је крађа учињена“.
Штета по овоме закону, процењује се преко три вештака у присуству иследне власти, и сва се акта шаљу првостепеном суду на пресуђење. Кад оштелени поднесе пресуду или поравњење иследној власти, она је дужна да оштету наплати од дотичне општине у року од три године. Може бити да би се и злонамерни квар на мостовима могао да подведе под овај закон. Ми то не знамо, то је ствар правника. Али што ми знамо то је: да од целокупног закона у пракси мале користи имају оштећени — због великих и дугих формалности. Узмимо један од примера који се често догађају. Један осредњи сеоски домаћин спремио је сточну храну за један пар волова, једну краву и два телета. У децембру му неко покраде или попали сву ту спремљену храну. Шта ради овај јадникг Хоће ли да чека не три месеца, као што је по закону, него три године, као што се по правилу дешава, да добије оштету од општине 2 Наравно да не може да чека ни он, а још мање његова гладна стока! Своју стоку мора дакле да изведе одмах на пијацу и да је прода — у бесцење.
Још мање користи од овога закона имале би држава и окрузи за квар на објектима У сваком случају ваљало би унети у овај закон нарочити члан за злонамерну штету учињену јавним грађевинама. Наравно да ту не би било места никаквом вештачеству, но би општина морала да поправи дотичан објекат у остављеном јој року од начелства, иначе оправку би извршило само начелство трошку дотичне општине.
Напомињемо најзад да постоји нарочити распис Министарства Унутрашњих дела од 9. априла 1898. г. Бр. 7933, који заштићује од злонамерног квара телеграфске стубове изолаторе, а који у изводу гласи:
„Да виновнике хватају и строго кажњавају по закону и осуђују на накнаду штете, извршујучи над њима одмах своје пресуде и по кривичној грађанској части у смислу 55 15 и 16 полициске уредбе, а где се кривци