Srpski tehnički list

— 418 —

Овај део наставе треба у свима земљама да добије нарочиту важност за техничара, који се ода на трговачко поље. Не само да је умешност продавца главни елеменат успеха; већ је то и инжењер, навикнут на одсечна решења техничких про-

блема, а мало упознат са странпутицама диплома-_

ције, успеха. |

Теориска настава допуњује се практичким вежбањима која се држе у локалима што престављају трговине и уз припомоћ персонала који познаје и хијерархијску серију чиновника једног предузећа као и публику коју ученик треба да задобије као клијантелу (муштерију).

Настава се међутим не завршава у школи. Она се наставља у трговачкој каријери. Зарад тога предузеће сазива сваке године скупштину својих трговачких путника и својих преставника или у какво место с нарочитим циљом или у место које је седиште предузећа. Ови скупови имају за циљ да се узајамно саопштавају стечена искуства и пројекти који су израђени зарад побољшања фабриката, зарад олакшања борбе с конкурентима, зарад усавршења организације и методе продаје. Чланови ових скупова доносе плодове свог рада и своја размишљања који, ма како били скромни, дају'преседнику скупа могућности да из њих изведе корисне поуке. Председник чевек практичар, или као директор предузећа, који је прешао све ступњеве хијерархије или као шеф великог одељка предузећа, у стању је, да из примедаба, чак привидно и најнезнатније

коју мора да прима продавац као услов

вредности, изведе поучне закључке за продавце и у корист будућности предузећа. (свршиће се) Ј:

Техничка књижевност,

(С особитим задовољством бележимо, да у најновије доба Срби инжењери почињу својим књижевним радом на пољу науке заузимати поступно сва виднија места. Поред одличних радова г. Пг. М. Миланковића о армираном бетону, које ћемо у нашем стручном додатку у преводу донети нашим читаоцима, имамо да забележимо још две дисертације: једну коју је израдио г. Иван Арновљевић инжењер у ц. кр. дирекцији за грађење водених путова: „На оба краја узидан носач изложен притиску и савијању“ (Пег етсеезрапте ап! Огискјипа В!есипо ђеапзргисте 5тађ) у којој,се на оригиналан начин излаже рачунање јакоте таквог једног носача и долази до практичних образаца за еластичку линију и максимално повијање; другу коју је израдио ПОг. Јпо. Јово Симић „Прилог рачунању правоугаоних пло-

ча“ (Еп Вептао 21 Вегесћиипе Фег тесћ!еск!сец Рлабец) у којој се чисто научно третира: ово тешко питање и долази до врло лепих резултата за практичну примену.

Из обе ове дисертације као и из радова г. Миланковића види се да сва тројица имају темељно знање из математике и механике.

Ми само жалимо, што су прилике такве, да су господа принуђена да својим научним [радовима богате немачку литературу, и што нисмо срећни, да своје научне прилоге публикују српски. Морамо у исти мах признати, да смо и ми сами у неколико криви. Наша Академија Наука није у своје време примила рад г. Миланковића и ако су реферати о њему били врло повољни, и ако је у оцени тог рада имао удела и наш професор. математике г. Пг М. Петровић, који је и у страном свету познат као вредан и способан радник.

Ми обећавамо. нашим читаоцима да ће се ове расправе у преводу с одобрењем писаца имати при лике да читају у нашем стручном додатку.

Ји

Наш колега г. Ј. Јирачек 6. инспектор | кл С. Д. Желез, послао нам је на приказ своју студију која носи наслов:

Пројекат железнице Дунав — Ниш — Јадранско море опис трасе и претходни предрачун с једном картом; предавање које је држао у демократском клубу у Београду 26 [. 1908. год.

Ова студија коју је г. Јирачек вршио у своје време за рачун једног предузећа, послужила је врло згодно приликом расправе питања о изласку Србије на Јадранско море. Ово је питање расправљено у нашој журналистици с разних гледишта. Студија г. Јирачекова показује да је г. Јирачек добро познат с тереном. којим би се пруга имала провести и да г. Јирачек има врло зреле погледе на важност ове пруге за наш економски развитак.

Ми препоручујемо читаоцима ову студију која се може добити у књижари г, Ј. Цвијановића у Београду. Цена је 0,80 дин.

Ј.

Инсталације за хлађење.

Као што ће бити познато читаоцима „Техничког. Листа“ инсталације за хлађење оснивају се на једном физичком закону, по коме течности при прелазу у гасовито стање везују топлоту. Тај закон је практички примењен на овај начин. Амонијак, угљен диоксид или сумпораста киселина, или друга која подесна материја, претворе се у течност у је-