Srpski tehnički list

56 =

нарочито с обзиром на брз варошки саобраћај; да воде рачуна о изради водених путова и добијању довољно слободних површина, при чем се опет замишља појас шума и ливада по Бечком или американском начину.

Оцењивачки суд састојао се из 21 члана, и то су све заступинци појединих квартоваи предграђа Берлинских. Странци у овај суд нису ни узимани с обзиром на то, да они и не могу тако детаљно познавати потребне месне прилике.

Рок за предају планова ја до 15. децембра 1909, године.

Задатак, који је овим конкурсом постављен немачким и страним техничарима, по свом обиму и важности врло је значајан.

Без обзира, на то како ће техничари овај посао свршити, најглавнија добит овога конкурса сигурна је, а то је: што је и држава и општина нас тала да се истакне потреба за правилно уређење и напредозање „Великог Берлина.“

по ЛА МУ. Ме.

0) регулисању река,

по предавању грађевин. саветника И. Полака.

Излагања Н. Отагаоп-а на интернационалном конгресу за пловидбу по континенталним воденим путевима, који је одржан у Хагу 1894 год. значила су обртну тачку у питању о регулисању речних корита са покретним дном за мало водостање у рекама После конгреса ово се питање почело све више претресати, и поред свега признања које је указано Спгатдоп-овој теорији и постигнутим успесима, дошло се до једног допуњујућег решења, да се Стгадоп-ове намере о повећању дубине пловних река при малом водостању могу постићи и другим срествима. Док је на име Сатагдоп тежио више стабилним грађевинама за регулисање, дотле је Типопоб, а с њиме једновремено и многи други, покушао, да багеровањем речних корита дође брже до циља. Од тада је ово питање сталан предмет за претресање на споменутим конгресима, с тога ћемо изнети кратак преглед онога што је последњих година урађено на овоме пољу.

Пре свега да наведемо принципе којима се Спгагдоп-руководио при постављању своје методе за регулисање: Свака реха осим воде носи још већу или мању количину талога. Корито реке која тече кроз растресито земљиште, дакле реке с покретним дном, извијено је змијасто; њен уздужни профил представља низ вирова и плићака, а нагиб водене површине као и брзина протицања подложни су сталним променама. Радовима за регулисање не треба ни у колико мењати режим реке, и с тога треба изоставити и ограничавање водоплавног терена

насипима. Наш рад ваља да се ограничи на то, да. упознамо добра места у реци, а да гледамо да рђава места поправљамо по угледу на она добра.

Да би се што тачније могло оценити у колико су оправдана новија гледишта : да рекама с једне стране треба оставити извијен ток, а с друге стране не стешњавати их међу паралелним грађевинама навешћемо неколико података из исцрпне публикације угарског министарског саветника Епсеп у. Куаззау-а: „Заштита од великих вода у Угарској“. (Објавњено 1907 год.)

До године 1900 на Дунаву, Тиси и њиховим притокама извршено је свега 717 просецања окука, чиме је ток поменутих река скраћен за 1726 км. Тако нпр. дужина саме Тисе сведена је помоћу 112 просека од 1206 км, на 758 км. што значи да је ток реке скраћен за 409

Осим тога наовим рекама извршене су многобројне корекције чији је задатак да концентришу средње и мање воде у једно корито. Угарска држава издала је на ове радове од год, 1867 до 1905 око 228 000 000 круна, осим тога предвиђени су до конца 1907, нови радови у износу од 30 000 000. Упоредо са овим радовима извршено је укупно 5784 ка, насипа за велику воду, више „од 10.000 км, ровова и канала за одводњавање и 118 инсталација за издизање воде, У све ове радове за заштиту од великих вода, којима је сачувана површина од 3683 00) хектара од поплаве, инвестирала су приватна удружења до конца 1905 г, 345 000 000 круна. Према томе за досадање регулације, које су служиле поглавито за заштиту од велике воде, уложено је у округлој суми 600 000 000 круна а у пројекту је да се утроши још 190 000 000 у циљу побољшања услова за пловидбу.

Куавсау у горе поменутој публикацији говори за тим о утицају свију грађевина на режим самих регулисаних река и њихових реципијената. Из извештаја се на пр. види, да специјално велика скраћења Тисе у главном нису ни поправила ни погоршала односе отицања великих вода у Дунаву, нити су штетно утицала на транспорт наноса у главној реци. Њихово дејство на ток воде у дотичној реци може се у главном свести на следеће:

1.) Систематски изведене регулације у дунавској равници утицале су повољно на одношење ледених санти те су појаве загушивања леда знатно смањене.

9.) Мале воде су се подубиле, чиме су путови за пловидбу побољшани.

3) Услед просецања порастао је пад река, што је једновремено изазвало и подубљавање корита и спуштање нивоа мале воде. Само на Бодрогу и Марошу, на сразмерно малим дужинама, наступила су издизања дна и нивоа при малом водостању. Опадање нивоа мале воде у Тиси износи на пр. у односу

пар љнннинарнивенинитени--=-еа == с нв

„ЛЕ