Srpski tehnički list
= ; '— 72 —
них прагова, коштају дрвени прагови за 859/, скуп_ље но гвоздени. Шта више, вели Наашпапп, његов
· рачун још не даје потпуну идеју о економској над-
моћности металних прагова каква је у истини, јер сем тога што је повећана сигурност вожње, — елемсшат који се не да преставити цифрама и новцем __ и сем надница, треба још узети у рачун и посредну корист коју целом народу доноси индустрија метала, тиме што се индустрија ставља у могућност да производи што правилније и равномерније.
Напротив, г. Е. В!едеппапп је показао, да Пе
километар нове пруге на металним праговима и застору од туцаника, рачунећи ту и све споредне трошкове, кошта око 90'/, скупље но километар пруге на дрвеним праговима под иначе истим погодбама. А и годишњи трошкови одржавања просечно су за 8 до 109/, већи код колосека на ме талним праговима.
Сем тога између осталих добрих страна пруга на дрвеним праговима он нарочито истиче особину таквог колосека: да се може много лакше прилагонити скромнијим условима, да се може упростити много лакше но колосек на металним праговима И да је најзад у свему много бољи праг дрвен
но гвозден..
Радионица за поправку желевничкхи прагова од тврдог дрвета. Дрвени се прагови брзо абају на местима где се уврте завртњеви за притврђивање шина за праг или где се укуцају клинци. Инжењер СопПе! је изумео нарочите чивије којима се та места поправљају. Те су чивице од тврдог дрвета. Оне имају споља завртњеве ходове којима се уврте у старе изабане рупе па се после у њих утерају клинци или заврћу шрафови за притврђивање шине на праг, Овај проналазак испитали су недавно на пракси и резултат је био тако добар, да се дирекција виртембуршке железнице у Немачкој решила, да подигне нарочиту радионицу за тај посао. Ову радионицу описује уоп Мепћег у Огвап Ни Фе Еомзећине _ дез ЕлзепБаћтезепз 1. децембра прошле године. Радионица захвата простор 36 8,60 м. и има нарочите направе за импрегнисање прагова, две матлине за бушење рупа за чивије и за проширивање њихово у 0блику конуса. Даље, машину за урезивање завртњевих ходова око чивија и малу машину која уврће чивије у праг. Све ове машине креће непосредно по један електро-мотор.
Сем тога радионица има и две покретне дизалице (РопЕг шат) Радионица је коштала потпуно опремљена око 2500 динара.
Кад раде пет раденика, онда се у Ре
дионициможе за један дан опремити највише |
по три стотине прагова, сваки по 6 _чивија.
Што годишње износи око 105000 прагова. _О-
према једног прага, кад се ту рачуна интерес на уложени капитали амортизација, као и трошкови о-
ко набавке потребног дрвета за чивије и сви оста-
трошкови око: 86, 9 пфенига или у злату по 1,08.
динара. Ј.
ВЕСТИ
Државви Технички Испит за 1909 год.
Испитна комисија прегледала је домаће задатке пријављених кандидата и сви су кандидати пуштени на испит.
кандидати су:
И ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ ИНЖЕЊЕРЕ, . Петар Павићевић . Момчило Костић . Драгољуб Стефановић Јован Вељановић . Александар Велицки Драгољуб Марковић . Радомир Ђаковић Драгољуб Милићевић . Димитрије Атанацковић . Драгутин Лазаревић
П
ЗА. АРХИТЕКТЕ 1. Јован Новаковић 9. Атанасије Милојевић 3, Тихобран Маџаревић 4. Владимир Симић 5. Димитрије Димитријевић
О 090 ~ 6 ба бо
–
Испити почињу 6. априла а заваршују се 16. априла.
Испити ће се полагати.
а.) за грађевинске инжењере у сали Грађевинског Савета.
3.) за архитекте у канцеларији начелника архитектоног одељења,
Грађевинарске Вести.
Засведени пропуст од 5 м. распона се градиће се ове год. преко потока Караташа на путу Кладово— Текија по пројекту окр. инжењера г. Бож. Глумца. Предрачунскаје сума 5080,88 дин.
Полустални мост од 6 м. распона сагра| диће се ове год. преко Сипићског потока у Сипићу на путу Рача _Сипић—Бадњевац по пројекту окр. инжењера г. Андре Вељковића Предрачунска је сума 3962,48 дин.
Два зидана пропуста од 0,80 и 0,60 м. распона саградиће се ове год. на путу Ћуприја — Д. Мутница по пројекту окр. инжењера г. Дим. По-
' повића. Предрачунска је сума 1393,90 дин.
Власник за Удружење Ср. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан „професор Универзитета
одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер,
управник грађевинског одељка општине Београдске:
Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд