Srpski tehnički list

— 71

лана Јовановића. 6, Израда и прорачунавање качарске грађе од Ог Ђоке Ст. Јовановића 7.) Потреба измена у Закону о шумама, од Јов. Буковале 8.) Треба ли допустити да се и даље развија Рударство у Србији на штету Шумарствв од Јевђ. Јов. Маринковића. 9.) Реч две о несавесном газдовању с општинским и сеоским шумама и утринама од Свет. Тодоровића 10.) Кад треба сећи шуме > од Милана Јовановића. 11.) Привредни план од Пт Ђоке Ст. Јовановића.

Ш. Белешке

ТУ. Лицитације

У, Књижевни преглед

МГ. Огласи

Лист ће излазити у повременим свескама. Цена му је за нечланове 12 динара годишње.

Јпд.

БЕЛЕШКЕ.

Тачка кључања код метала. Док се тачка топљења појединих метала може врло тачно да одреди помоћу термометара, дотле је одредба тачке кључања врло заметна и тешка. Али је ипак од велике важности да се тачка кључања зна за поједине метале, јер је тиме дата највиша температура коју треба произвести у електричној пећи за топљење метала из руда. За праксу код електричних пећи довољно је да се само одреди ред и релативно место дотичног метала у реду с интервалима температуре између њих. РПг О. Р. Ману у свом предавању пред „Атепсап Ејескосћеписа! Зосјеђу“ изнео је резултате огледа, које је извршио Молззап. Он је при том изложио тешкоће око тачне одредбе

тачке кључања појединих метала и приметио је,

да могу погрешке изазвати: специфична топлота и непозната латентна топлота (топлота испаравања) Једине познате тачке су тачка кључања цинка (940%0) и бакра (2100%С) које је одредио Рету, Тачка кључања Волфрама која лежи око 3200 С; сад су проценили да износи 3700% С. Ма саставио је ову таблицу релативних тачака кључања:

Цинак 940% С

Кадмиум 1025 Титан 2700%С Олово 1250 Радијум – 2750 Сребро 1850 Рутениум 2780 Бакар 2100 Злато 2800 Цин 2170 Паладиум 2820 Манган 2200 Иридиум 2850 Никл "2450 Осмиум — 2950 Кром 2500 Уран 3100 Гвожђе 2600 Молибден 3350 Платина 2650 Волфрам – 3700

Положај првих шест метала добивен је према резутатима дестилације из легура. Положај Мангана у односу на цинак и бакар сумњив је. Изненађује високи положај тачке кључања код злата у реду метала.

Ј.

Нормалије камена за калдрму у Швајцарској. Како се последњих година све више и више показивала потреба за нормалије камена за калдрму, то су иницијативом циришког инспекторијата за друмове, у децембру 1908. године позвати заступници већих и средњих швајцарских вароши, те да се о томе посаветују. Прописи о томе од вредности су како за лиферанте тако и за потрошаче, пошто је тиме с једне стране упрошћен промер. камена за калдрму, а с друге стране и потрошачима се, при тренутној потреби, лакше одмах подмирити јер произвођачи могу без великог ризика да спремају веће количине материјала. За нормално камење за уличне коловозе, постављају се две класе, чиме се омогућава и мањим варошима и општинама, које имају само мали саобраћај, да израђују калдрму, која је за тај саобраћај целисходна и довољна, без сувише великог коштања; пошто се због мање оштрих прописа односно димензија и обраде, овакав камен може много јефтиније набављати.

Ове нормалије до данас су усвојиле вароши : Арау, Базел, Луцерн, Шафхаузен, 51. Гален, Винтертур, и Цирих и већ од почетка јануара ове године оне су ступиле у живот.

НоМ. С.

Срество за распознавање каква је и ког је смисла електрична струја. 1> Јпдие сјес(таце у свом броју од 25. новембра прошле године показује прост начин за одредбу: ког је смисла и каква је електрична струја у извесном спроводнику. Ка сијалици, која је у колу дотичног спроводника, треба приближити један пол пермаментног магнета. Угљени кончић сијаличин или ће се нагнути ка полу или од пола магнетовог; како смо кад северни или јужни пол примакли и како је кад струја негативна или позитивна. Ако је струја наизменична, онда ће угљени кончић треперити, те ће се видети сјајна површина наместо простог усијаног кончића. Вели се, да је довољан и мали џепни магнет па да се произведе кретање кончића видно за голо око.

5ећу/е12. Ваихенипое.

Ј.

Гвоздени и дрвени попречни прагови за железнице. У Вшенп ди Сопотез ттегтланНопа! дег Сћетип5 де јег, децембра прошле године саопштава компаративну студију с економског гледишта о дрвеним и гвозденим железничким праговима.

По г. Нааптапп-у, који је присталица гвозде-