Srpski tehnički list

— 119 —

По том је учињен један већи покушај са згуснутим „антиштаубитом“. Раствор је се састојао из једног дела антиштаубита и два дела воде. У пркос јаком мразу горња површина улице није се заледила, прашина је била везана и могла је се уклонити заједно с парчадима леда. Улица је била ослобоћена прашине, док је међутим у споредним улицама бесни сурови ветар подизао облаке:прашине. После овога. покушаји су били настављени и показали су увек задовољавајуће резултате, замрзавање згуснутог раствора антиштаубита није се десило ни у једном покушају“ а и клизавост у улици нигде није наступила. Најзад су лабораторијумски експерименти показали, да се није могао утврдити никакав штетан утицај антиштаубита на асфалт, као ни на кожу (обућу ципеле)

После овога повољног резултата проширени су покушаји и у унутрашњост вароши као н п.р. на Егејалећзћ. Џајегојеп. Шпаеп, Потоћеепз и т. д. при чему је више од 55.000 м> било поливено 30 процентним раствором у форми шаховске табле, За тим су покушаји проширени на Глазјтатеп, 5сћ1055ртаћа, Котезг ит, д. и тадасу постигнути потпуно повољни резултати, тако да већ'сада треба анти штаубит редовно употребљавати.

После ових повољчих искусгава, које је добила Управа за одржавање чисголе наших улица применом веструмита као и антиштаубита, можемо . се надати, да ће невоља од прашине по улицама у будуће бити знатно смањена.“

М. М. Аћимовић.

КЊИЖЕВНОСТ

Тргаџу зројки атећиексшу а !пепугц у Кгајоуз!уГ сезкет. Изашао је 15 број с овим садржајем:

1). Позив на главни скуп'Удружења

2) Феблер В. Топлотни диаграми неповратимих промена:

8). Схорковски К, Израчунавање статички неодређених крутих рамова (свршетак).

4). Шварц 3. Пловидбене прилике на. реци Волги (са листом цртежа бр. 15).

5). Разне вести. — Скуп. аустријских индустријалаца у Салцбургу. — Објаве патената. — Саобраћајне вести. — Грађевинарске вести, — Набавке — 'Стечаји. — Лицитације. — Упражњена места. Вести о недељним скуповима удружења архитекта и инжењера у краљ. чешком. — Вести "Удружења.

Ј.

БЕЛЕШКЕ

Регтавање квадратних еквација помоћу логаритмара (лењира за рачунање).

Код опште еквације другог степена:

х = сх–Ра=0 | износи збир корена — с а производ раван је чла ну 4.

На основи овога даје се помоћу обичног логаритмара решити еквација другог степена на овај начин : |

1.) Трећи члан еквације је позитиван.

Индекс треба поставити на лењиру на број а на горњој скали па онда полако извлачити лењирићи гледати да изнад нуле његове на горњој скали

| и испод 'индекса на лењирићу буду бројеви чији

збир износи — с тако нпр еквација:

х3 + ах + 20 == 0 има корене —4 и —5

х" — дх + 200. , о +4 и +5 Индекс се постави на број 2 (односно 20) на горњој скали лењира па се лењирић извлачи у десно, тако "ћемо доспети да над нулом лењирића стоји нагорњојскали 4 а испод индекса на самом лењирићу бр. 5;

збир корена: производ корена —5—5="— (+; 4 Ж—5 = 20 + 4+5 = — (—9) —4 ж—5 = 20

2.) Кад је трећи члан једначине негативан онда се инекс опет постави на број 4 на горњој ска-

ли а лењирић се извлачи тако да разлика између броја под индексом и броја над нулом лењирића

буде равна + с | пример

х + х — 20 == 0 корени + 4# и — 5;

Х ===4 == 20) "== () „ 4 ++5; Збир корена: Производ корена; неку = = 4 Х —>-5.== — 20 —4-+5= + 1; —4%Х + 5 — 20

У првом случају оба корена имају исти знак и то противан знаку сачиниоца с

У другом случају већи корен има противан знах знаку сачиниоца с.

Те бете Сеп Ло 21 1909. год.

- И Ј.

Ново срество противу таложења ка: мена у парним котловима. Насушна је потреба да се за наливање парних котлова добије што мекша вода, и да се спречи талежење камена из воде. До сад су препоручивана врло многа и разнолика срества за то, али сва та срества нису имала жељена успеха; или су поред добрих страна имала и врло штетних уплива. на одржавање и трајашност котлова, те се у пракси нису могла одржати у примени. Тако је н. пр. било препору-