Srpski tehnički list

— 138 —

и немилост сопственика имања. Благодарећи једној празнини законској и лабавости надзорне власти, сопственици хоће својим, произвољним подизањем зграда, да осујете правилно регулисање бање, које је сада у своме почетку извођења и да бању накараде. То се да видети на главној улици бањској, где су израђене кафане, пекарнице, бакалнице дућани и др. и где, сем неколико већих зграда, ни једна од њих није на линији, нити одговарају постављеним, хигијенским и естетичним условима, те тако чине веома непријатан утисак на посматрача. |

Споменули смо лабавост надзорне власти, која има да води бригу о извођењу регулације. Природна је ствар, да надзорна власт мора бити лабава и попустљива, кад јој се одлуке и решења не оснивају на закону и немају законске потпоре; јер н. пр: начелство окружно донесе решење, да се поруши каква зграда, која се подиже ван утврђене регу ационе линије и да се повуче на линију, а поред тога још и казни сопственика. Овај се жали првостепеном Суду противу решења начелства. Суд не налазећи ослонца у закону о местима ништи решење Начелства. Тако се даје маха и осталим сопственицима да могу сваки по своме нахођењу зидати и

регулацију изводити.

Кад ствар тако стоји, и кад се Врњачка Бања мора сматрати као село, благодарећи непотпуности закона о местима и томе што још није донет никакав засебан грађевински закон за бање, онда за сопственике имања у Врњачкој бањи и у осталим бањама, није ни обавезан израђени и одобрени регулациони план. Зато се они не могу силом закона нагнати, да подижу грађевине на регулационим линијама, или од ових увучено, у улицама где су виле пројектоване. Још мање се од њих може тражити да изводе грађевине по плановима, који би за једно добро и модерно уређену бању, одговарали конструктивним, хигијенским и естетичким захтевима.

___ Да би се томе стало на пут, неопходно је потребно да се донесе специјалан грађевински закон о бањама и њиховом уређењу. Ово треба урадити што пре, како доцније не би била ни скупа, или чак и немогућа правилна регулација и скопчана с огромним жртвама. Ово све не би било још доцкан ако би се поменути закон донео у току ове године. Скрећемо пажњу надлежних фактора, да се озбиљно и што пре позабаве истакнутим питањем, које сматрамо као врло важно

и акутно по развитак наших бања, и да приступе одмах изради закона како доцније не би било све доцкан.

М. М. Аћимовић, окр. инжењер

Рад Немачких Жепезничких Одељења у рату 14870—11.

(наставак)

Са неких пруга, нарочито у шумама и далеко од насељених места. биле су на дужинама од по неколико километара уклоњене шине са прагова и у почетку није се могло наићи на траг, којим су одвучене, док се нису нашле закопане у плануму испод гомила шљунка правилно размештеног као резервни материјал за застор.

Са станица биле су често повађене све скретнице и срца; станице за воду разорене или поједини важни делови (вентили и т. д.) повађени, или су цеви на неприступачним местима затиснуте. Поједине цеви, нарочито код дугачких спроводникаповађене су, а исто тако и са парних машина, које су се употребљавале при црпљењу воде, поскидани су поједини делови, нарочито они по белгијским моделима израђени, а који су се тешко могли заме-

нити другим.

Највеће сметње наступању немачке војске правили су французи при напуштању својих железница делимичним или потпуним разоравањем возног парка а нарочито локомотива, јер се Немци често нису могли служити својим подвозним средствима. која нису могли довући или зато. што је то бранило које на путу још незаузето утврђење, или што је требало дужег времена да се на дотичној линији разорени већи објекат поправи толико, да се може употребити.

Поред изузетно јаке зиме, у техничке тешкоће долазила је и стална опасност, којој су биле изложене железничке линије од многобројних француских покретних одељења и четника. Ни сами транспорто трупа возовима нису били сигурни од тих напада. Тако је 23: децембра 1870 год. избачен са шина један железнички воз, у коме се налазио 2. батаљон 72. пешачке регименте, а ишао је од Помона за Уит су Равијер (Ниш воп5 Камјегез) а у исто време са даљине од 160 метара обасут је кишом од француских куршума. Испад су извршила одељења париских артиљериста, мобилних гардиста и слободних стрелаца. Њихова је намера била да воз дигну у ваздух, но један их је случај у томе омео. Сви су ти војници собом носили у телећацима праскајућег памука, а један је носио 30 грама праскајуће живе Па како је приликом једног одмора у једној мле-