Srpski tehnički list
Х
— 188 -—
бликованом есеју (издање Козе, Кетртепи | Мипсћеп 1908), „да и сами стручњаци махом непознају. своје велике сараднике, бар често не познају; махом их непознају. Сећам се добро
да сам разговарао с инжењерима који су у току разговора поменули: ово или оно сам тек пре толико и толико година први пут урадио. Тако је и било. Али колико сам се пута ја користио тим проналаском, колико сам га пута применио, не мајући ни појма о аутору. Техничару врло ретко и пада на памет да пита ко је био проналазач. За хиљаде и хиљаде проналазака не зна се ко им је аутор. Они масу. Име се није никад изговорило или ако и јесте, оно се брзо заборавило. Само се врло ретко веже име за дело и то махом погрешно. То још у већој мери вреди односно рада по-
јединих конструктера, машинских инжењера и
оних великих организатора техничких радова,
који стоје на челу експлоатације. Они су велики раденици, велики у сазнању и извршењу. Њихова дела остају, постају опште добро
човечанства, сви се њима користе, подижу на
тој основи даље — једино организатори уто-
ну и за навек исчезну.
Њихови успеси припадну свима, постају свачија својина, својина као шума. Сасвим
·безлично. Део природе.“
Нека је врста скромности, која инжењеру не да да се истакне; нема потребе да га помиње свет. „Он, који врши најтрајнији. и најсигурнији и над колебањем времена најузви-
шенији уплив на ступањ културе, он ћути и дела, ствара, — и нестаје га иза сопстве-
" ног дела.
Али ово повлачење иза других још прати и извесно не интересовање за друге задатке, који се у човечанству постављају појединцима. То је једна значајна особина у животу инжењера. И ова особина у главном може се довести у везу с начином васпитања инжењера. Кад упоредимо академску студију техничара са студијама других грана запазићемо нарочито једну разлику; сувише рану поделу и специјалисање. На техничким вишим шко· лама не студира се техника, не техничка наука, већ увек само нарочита грана. Млади студенат је већ од првог семестра архикекта, грађевински инжењер или машинаца у новија доба отишло се с деобом још даље. Код других грана науке стоји сасвим друкчије. И код медицине намеће се специјелисање у великој мери али студенат ипак студира медицину а не специјалну грану њену. Младом
се овде или онде појавише и потонуше у |
студенту права не каже се: ти се сад мораш решити на студију грађанског права или међународног или какве друге гране; он студира правну науку, он добије преглед пелог огромног поља науке. — Целокупна најјача зграда остала је једноставна, — неподељена — јединка.
Млади техничар — то је врло честа појава — већ у првим данима свог самосталног рада тако је препун полета за стварањем, да он оставља на страну све-оно што ма и привидно лежи подаље од његове струке, све занемарује. Још у школи младалачки му духживи само у области струке Млади су техничари највреднији и најприљежнији ђаци И, кад већ једном савладају тешкоће што их даје почетак и помоћне науке, они су обузети скроз жудњом, да створе што је у тој области најбоље. А њихова је област увек специјална струка. То им је већ од почетка првог семестра. И за све време дуготрајне студије девиза је: само не губити време са стварима које не спадају у струку. Ако хоћеш што да урадиш у твојој струци, мораш што пре почети: са специјалном студијом. За оно што не спада у струку коју си изабрао не смеш имати времена; тако говори техничка школа младим студентима. Чак се сматрало да је непотребно загледати у област и најближе техничке струке, Шта треба грађевинар да зна о парној машини и о њеном упливу на економски живот, Шта му може козистити ако се буде бавио и питањем о преобраћању енергије — ма само и онолико колико је потребно модерном човеку других струка у том погледу 2 Машински инжењери морали су цртати акантусов лист; али, ако би се који у предавању изгубио и у историји уметности; онда су му се обично чудили зашто траћи време.
Ја сад нећу да разлажем, да ли је организација наставе на техничким вишим школама и ово прерано одвајање потребно или није — хоћу да претпоставим да је то потребно. Само бих истакао, да оваква настава унапред сужава младом студенту сверу интереса. И доиста пресудна већина свију техничара, већ се од раног доба својих студија упутила свој живот у уске границе своје струке. Ми имамо по готову све саме техничаре стручњаке. Па и ту опег јавља се чудновата тежња, почев од почетка ступања на праксу, да се живи
само у границама своје струке, да се то брижљиво ради и да се у уским границама своје области створи што је најбоље, а да се при том плашљиво избегава да се не прекораче
границе, или чак да се ступи на суседну