Srpski tehnički list

— 189 —

техничку област. Сасвим је згодно приметио недавно један виши државни чиновник приликом расправе питања: да ли је техничар подесан за све гране управе, „Зар ви мислите да би и један наш техничар умео руковати касом или особљем >“ Техничар стручњак гледа као с неким презрењем на поједине гране управе а сматра у исто време даје испод његова достојанства да се лати тих грана занимања. И баш та особина техничара у схватању задатка свога позива и његова рада на-

рочито је постакла другу једну особену уста. нову о којој ћу нарочито да говорим у овој мојој расправи. То је особита установа у Немачкој да је за вишу државну управу потребна студија права онако исто као што студирају они који се спремају за судије и адвокате. Потребно је да кандидат положи и први јуристички испит. По моме мишљењу у ншим државним и друштвеним установама нема јаче бране која би спречила искоришћавање техничке интелегенције но што је ексклузивитет с којим се образује персонал за вишу т.ј. за најважније и од највећег утицаја државне чиновнике. У Пруској постоји закон који носи име: „О оспособљавању за службу у вишој управи.“ Сличне одредбе и готово у истоветним одељцима, какви су у овом закону, налазимо и код свију осталих савезних држава. У вишу управу рачуна се ограничен број чиновничких места. Пруски закон набраја: !. Начелнике и чланове врховне управе (владе) изузимајући јустицијаре и техничке чиновнике; 2. Чланове врховног суда и оне чланове који су постављени у окружним одборима који не морају имати квалификацију судија и 3. Начелникеу земљама Хохенцолера. Најважније звање окружног начелника (Бапдгај што одговора баварском среском начелнику (Везткагаб) не спада у горњу категорију па ипак се обично за то звање постављају само она лица, која имају спрему какву захтева горе наведени закон. Врло се ретко и само изузетно одступа од тога. Звање среског начелника у Пруској је мост ка највишим и најважнијим звањима у држави. Па иу Ландтагу (скупштини) и то како међ скупштинарима тако и код сенатора (Неггепћац5) ландрати су у несразмерно великом броју заступљени. ИМ ако је закон прописао горње одредбе за поједина звања, ипак (се стварно поменуте квалификације изискују за претежну већину свију важнијих звања у држави па и за самоуправне власти и за многе приватне установе.

(наставиће се)

Најновији француски хигијенски прописи за радове, који се врше у просторијама са збијеним ваздухом,

Члан 1. — На градилиштима, код којих се радови врше у просторима са збијеним ваздухом, дужни су шефови индустријских етаблисмана, управници или надзорници — сем општих мера изложених у декрету од 29 новембра 1904 — у погледу сигурности и здравља дотичних радника да предузму још и мере изложене у следећим члановима.

Члан. 2, — Шеф предузећа одређује лекара који ће се старати о здрављу радника.

Ни један радник не сме бити примљен на рад у простору са збијеним ваздухом, ако не поднесе уверење од тог лекара, да се може на томе послу употребити.

Ни један радник не сме се задржати на послу у збијеном ваздуху, , ако то уверење није обновље но петнајестог дана;гпо првом пријему његовом на рад. Ово уверење мора се за тим сваког месеца по један пут обнављати.

Сем овог периодичног лекарског прегледа шеф предузећа дужан је упутити лекару [и сваког оног радника, који се буде тужио на болове у носу, гуши и ушима, или који би желио да га лекар прегледа. У једном регистру „персонала бележиће се о сваком раднику, који се бави у просторима са притиснутим ваздухом, евентуални несретни случај и слабост ма и најмања.

Члан 3. — Морају се предузети потребне мере, да се на градилиште спречи доношење сваког другог пића осим хигијенског.

Сваки пијан радник мора се удаљити и за 24 часа не сме се пустити на градилиште.

Члан 4. — Збијање и испуштање ваздуха мора надзиравати нарочито за то одређено лице.

При збијању ваздуха потребно је да протеку најмуње четири минута да се притисак повећа од 1 кгр. на квадр. сантиметар до 2 кгр. тоталног ефективног притиска, а најмање још по пет минута за сваки виши кихограм притиска преко 2 кгр. на квадр. сантиметар.

Време употребљено за испуштање ваздуха не сме бити краће од:

Двадесет минута по сваком кгр. на квадр. см. притиска, ако је био већи од три ефективна кгр. на квадр. сантиметар;

Петнаест минута од килограма притиска између 3 и 2 кгр. ефективно по квадр. см, 5

Десет минута од килограма притиска испод 2 кгр. ефективна, па да притисак спадне на нулу.