Srpski tehnički list

— 229 —

Предузимачи су такође савесно овај врло замашни и тежак посао извршили на потпуно задовољство, и што је најглавније са нашим мајсторпма, радницима и палирима.

Више нема мучне и тешке Ластве, Сад испод ње гледајући у Буковску реку и спавајући на колима уморни рабаџија кад се прене запева и заблагодари ономе који плати и начини овај пут, те и он и његова стока сад | рахат путују.

30—У1—909 год. Ваљево. Чед. Гагић.

КАПДРМЋ У БЕОГРАДУ.

Извод из брошуре В. Н. Вуловића „Општински зајам од 60 милиона динара,“ (свршетак)

Поменуто је, да је површина улица у Београду без тргова 1,516.575 квад. метара. Становништво, претлостављамо, броји 90.000 душа. На сваког становника долази у округлој цифри 17 квадратних метара.

Упоређења ради наводимо неколико примера других држава.

Женева је главно место женевског кантона у Швајцарској. Броји нешто више од 100.000 становника. Калдрма је разнолика: макадам, ломљен камен (из река), у по где којим старим квартовима | вароши; коцкаста калдрма, дрвена калдрма. Укупна површина калдрме износи: 800.000 кв. м. (коју одржава женевска општина. По начину калдрмисања има:

макадам . . . . . . 620.000 кв м.

калдрме од камена, коцака 150.000

4 » (,) дрвета – 30.000

На једног становника долази 8 кв. метара.

Франкфурт на Мајни има преко 290.000 становника. Улице су калдрмисане макадамом, коцкастом калдрмом, дрвеном калдрмом, асфалтом, малим грубо дотераним каменом на макадаму, У години 1905. марта месеца. целокупна површина дос | тизала је 2,575.500 кв. мет, од којих

> "о

» »"

макадама . . . . . . 959.700 кв.м. коцкасте калдрме . . . 1,239.700. ,„ , дрвене калдрме . .. 2УООО АШ асфалта .. . . . . 272100. , ,

На једног становника долази 9,6 кв. метара.

Лијеж. са предграђем чини једну целину и броји 325.0000 становника. Површина улица у ок-

руглој цифри износи: 1,077.850 метара и то

коцкасте калдрме . . . 998.000 кв. м. асфалтисане улице. . . 27.000 „ , макадама па ОБ,

На једног становника долази око 3.80 кв. м.

Келн једна од најјачих трговачких вароши у Немачкој има преко 380.000 становника. Укупна површина улица, које општина одржава износи 3,274.675 кв. мет.

На једног становника долази 8.6 кв. мет.

Из ово неколико примера изводимо закључак да је Београд према броју становника најбогатији по простору улица, најраштрканији — па и најгори по доброти калдрме.

Франкфурт и Келн имају скоро 4 пута више становника, а према томе броју два пута мању површину улица. Лијеж по становништву 4 пута већи има пет пута мање калдрме, а Женева скоро равна Београду по становништву, два пута мање квад. метара калдрме,

Узев за основу 8 кв. метара калдрме по становнику. Београд би требао да има површину улица максимум 800 000 квад метара.

С обзиром на богаство поменутих вароши, јачину прихода општинских, бројно стање становника и квадратуру улица, доћи ћемо до закључка, да је Београд раскошан улицама а сиромашан „приходима општинским. А према томе морао је бити назадан у доброти калдрме.

Када се на простору садањег Београда насели 300 и више хиљада становника, терет за грађе-

ње и одржавање калдрме биће много мањи.

Дотле пак, с обзиром на огромне материјалне жртве треба узети зајам за модерно калдрмисање главних улице, преправку мање важних по саобраћају и обично калдрмисање још не калдрмисаних улица.

У приложеном списку, означене су улице, које треба постепено калдрмисати, према напредовању радова: канализације, водовода, полагања подземних спроводника електричне струје и других.

За извршење ових калдрма потребна је сума у округлој цифри од 9,000.000 дин. Узев за интересну стопу 5'75%/. као сада код Управе Фондова плаћало би се годишње до потпуног довршења калдрме 517.500 дин. интереса. Ради исплате интереса за време грађења које би трајало 7—8 годи-

| на, законом треба утврдити: да се приходи кал-

дрмине у суми од 185.000—200.000 дин. морају улагати код Управе Фондова за ову циљ. Интерес на

| новац зајма, служио би такође за време грађења | за исплату интереса повериоцу, а сем тога у буџет | општине за сваку годину уносила би се сума

потребна за допуну интереса, сума која ће у поче-

тку бити мања од до сада предвиђене буџетом. По довршењу радова ануитет би се плаћао

дин' 549.000. Исплаћивао би се огарантованим при-