Srpski tehnički list
— 240 —
Према свему овоме изгледа да су ове државне пробе дале резултате, који омогућавају добар преглед стања технике у овој области, а изгледа и да су добијена драгоцена искуства о разним направама и уређењима у области електричног железничког саобраћаја. Осим тога, дат је сигуран пут за рачунање коштања како самог постројења тако и саобраћаја на електричним жељезницама са наизменичном струјом високог напона.
Према свему овоме писац и руковалац ових опита, директор железница, РПаћапдег држи да је питање електричног саобраћаја за шведске државне железнице технички решено. Он завршава своје мишљење тиме, да се и поред свију усавршавања и напредака у области електро-технике, једва може и помислити да у будућности може доћи простији бољи и јефтинији начин саобраћај него што је овај са применом једнофазне наизменичне струје.
Према његовом мишљењу нема се дакле никаквих сметња очекивати односно увођења електричног саобраћаја на жељезницама. Истакнути стручњак и практичар препоручује да се у извршењу електризирања постојеће парне мреже много не хита, те да би се по потреби и у будуће добијена искуства могла искористити. Ово лагано напредовање у електризирању парне железничке мреже мора сеу осталом вршити у оним државним железничким по крајинама, које као средња и северни Немачка— немају на расположењу водене снаге у изобиљу, за то што је скопчано са знатним новчаним срествима која се добијају путем државног газдинства.
Да укажемо на овом месту, да од 77 важнијих садашњих електричних жељезница које Поеддег, наводи у своме делу о напретцима у области електричних жељезница, било је њих 8 са једномисленом струјом вишега напона, 20 њих са обртним пренашањем снаге и 8 жељезница са обртном струјом; док је једнофазна наизменична струја имала свега 41. преставника. Поред поменутих пробних линија на шведским државним железницама' наведено је још пет других пробних линији, међу њима и пруске државне железнице у Огашепђиго-у, и 35 жељезница, које се налазе у саобраћају. Од ових се већина налази у Сједињеним Америчким Државама извесан број у Италији, а некеу Тиролу и Бадену.
И док пруска државна железничка управа на прузи – В/апкепезе-Натђиго-Оздол _ саобраћа са једнофазном струјом а на пробној прузи у Огапепбигте-у код Берлина испитује сталан електрични теретни саобраћај, ипак је одустала од проба електричне вуче у већем стилу, на даљној прузи Реззаи-Вшепеја. За испитивање нове важне областио електричном саобраћају на главним пругама, ови о-
пити на шведским државним железницама, које је Раћапдег у своме реферату изложио, дају нам необично драгоцен материјал.
(феттаћја). Неш С.
ВЕСТИ
1
! Миливоје Јовановић—Баћа. инжењер општине београдске у оставца.
У тако кратком времену наше Удружење има да забележи и други губитак. 16т м. преминуо је у Београду после дужег болова-
' ња Миливоје Јовановић бив. инжењер; општи-
не беогрлдске. Пок Миливоје рођен је у Ковину у Банату. Технички факултет свршио је год 1899 на Великој Школи у Београду и одмах ступио у службу у Грађевинско,оделење општине београдске, где је као подинжењер и инжињер провео пуних девет година, а по-
' чеком прошле године морао напустити слу" жбу због болести. Пок Миливоје био је до-
бар раденик н искрен друг и пријатељ свију својих колега са којима се познавао.
И за ввеме своје болести пок. Миливоје се интересовао за рад нашег удружења, чији је редован члан био од свршетка школе.
Нека му је лака земђа и светао помен међу друговима.
Ур
Оправка моста преко Мораве у Ћуприји уступљена је Ђоки Лазићу пред, из Ћуприје за 9199 дин, ниже од предрачунске суме за 323.63 д. или 3400,
Плаћа мостар. фонд.
Оправка зграде првост. суда и гимназије у Ужицу уступљена је Илији Јовановићу, предуз. за 3450 дин, ниже од предрачунске суме за 9,42 дин
[0 | или 0,387,
Плаћа округ.
Оправка царинарнице на Шепачкој ади уступљена је Менахему Абинуни пред. из Шапца, за 8670 дин. ниже од предрачунске суме за 109.40 дин. или 1,669
Плаћа мин. фин.
Оправка цркве у Браљини, окр. крушевач. уступљена је Владимиру Јоловићу предуз. за 3150 дин. ниже од предрачунске суме 158.82 дин. или 4.799,
Плаћа цркв. општина.
Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета
одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд