Srpski tehnički list

— 264 —

неколико као типови могу сматрати, и те описе са верним снимцима извршених објеката средити у једно дело, посао је који захтева врло много воље и труда удружене са стручном спремом. Такво дело пружио нам је професор Дартеин.

Он је сам пуних петнаест година снимао те објекте и прибирао о њима податке из објављене литературе и по разним грађевинским управама и сав тај материјал средио је у пет великих томова са 250 таблица цртежа од 68 мостова.

Ову грађу средио је овако:

У [. свеску ућиће француски мостови пре ХУШ столећа. Ова свеска још није издата;

У П. свесци описани су француски мостови у Центру.

У Ш. свесци је опис мостова у Лангедоку;

УМ. ,„ _бићеопис мостова у Бургоњи и

У У. б и 4 страних мостова, и то у Италији, Шпанији и Енглеској.

Четврта, пета. као и прва свеска овог дела до данас још није издата. Но материјал је и за њих прикупљен и постепено ће се штампати.

Штудија ових објеката одкосисе како на архитектонску обраду тако—истина у нешто мањој мери- и на конструктивну страну њихову, као и на коштање сваког појединог од њих. Па је и о сваком објекту засебно изнет опис, карактер архитектуре, историја његова и начин извођења и коштање.

У опису долази у главноме место на коме је мост подигнут, колико отвора има мост, величина распона и стреле, облике сводних линија и материјал за свод, облик и величина речних стубова и отпорника, ширина моста и димензије ограде.

У одељку у коме је реч о архитектонском карактеру објекта износи се општи утисак кога објекат чини на посматрача у погледу на однос величине распона и стреле једно према другом и према димензији стубова и општем распореду маса. На овом месту, кад је реч о димензијама стубова, ваља нарочито истаћи заслугу Перонеа да падне дотадашњи тако рећи узакоњени принцип, који је владао при одредби дебљине стубова, по коме се иста узимала да је равна 7; од распона. Разлог за овако претерану дебљину стуба треба тражити у надању, да би такав стуб при рушењу једног свода био у стању да издржи потисак од другога преосталог свода, те да се тако сачува цео мост од рушења.

Пероне је са свим оправдано стао на потпуно супротно мишљење, по коме је боље узети што тање стубове, који ће што мање спречавати слободан ток воде, а биће довољно јаки, да приме иу својој унутрашњости одрже у равнотежи хоризонталне потиске суседних сводсва. Но потребно је само овакве стубове фундирати што боље, а сред-

ства и искуства за ове у времену Перонеа било је олра а ВАН И АНИ

у довољној мери, док се раније у томе оскудевало, те се једино стога може и сматрати као оправдано узимање онако дебелих стубова, и ако ни ови не би могли, код плитких сводова нарочито, издржати једнострани потисак, о чему се Пероне при извршењу моста у Манту преко Сене уверио, и што је био још један повод да га утврди у горњем свом мишљењу о погрешности традиционалног поступка у одредби дебљине стубова. Он је—и ако не без велике опозиције и борбе — успео, да своју замисао оствари на мосту преко Сене у Неиљиу, који се може сматрати као најзнаменитији мост из тога доба.

Колико је тешко свакој новини да победи, види се и из борбе Перонеове са противницима његовог мишљења. Ради карактеристике навешћемо следеће: Од стране извесног инжењера Дефера био је упу-

| ћен Академији Наука меморандум са захтевом, да

се на новом мосту преко Сене код Неиљпа, на које Пероне узео за тадашње појмове нечувено танке стубове, поставе на сваком крају његовом страже, које би упућивале пролазнике колима, да не возе брзо преко моста, а сем тога да се преко коловоза положи облога од асура, како би се умањили потреси од вожње и отклонила опасност, да се мост од тога сруши !

У одељку о историји и опису начина извођења објекта долази извештај о томе, како се пре подизања новог моста вршио саобраћај на томе месту, количина воде. која том реком протиче, за тим коме је уступљена израда моста, напредак радова при извршењу моста од почетка па до довршења његовог.

И најпосле у одељку о трошковима изнето је детаљно и целокупно коштање објекта.

Техничка израда ових двеју свезака (И и Ш) које су до данас издате, одлична како у погледу текста тако и по јасноћи и изради слика. На сваком месту са сликама стоји размера, дан кад је 06јекат снимљен и кад је цртеж од њега израђен, Коли о је писац тежио да тачност слика буде потпуна доказ је, што је оригиналне своје цртеже фотографским путем дао пренети на цинк.

У П. свесци на почетку донета је слика, која преставља Перонеову бисту на мермерном стубу, коју је радио вајар Масон. Ову бисту добио је Пероне као поклон од фравцуских инжењера мостова и друмова у години 1778. Испод бисте стоји у стубу урезано:

Ран сапззито Тапшћа, што јасно показује уло гу и значај Перонеа не само као знаменитог инжењера француског но као и творца у техничком свету чувене париске есоје дез роп!5 ег сћапзосез и дубоко признање и поштовање његових ученика за заслуге, које је имао за напредак техничке науке.

Свима, који се интересују историјским развитграђења зиданих мостова и њиховом архитектуром ово дело може се најтоплије препоручити. До сада издата друга и трећа свеска мож: се и засебно добити од поменуте издавачке књижаре, свака за 25 динара.

ДЕ

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета

одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга—Београд