Srpski tehnički list

БРОЈ 32.

У Београду недељу 9. Августа 1909 год. ГОД.

ХХ

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ : Нешто о такси за премеравање земљишта од С. О. Вукашиновића инж. —(257) — Неколико мисли о дренажама

од Ог гесћп. Емануела Хлинке. —(25~)–

Општи тип за војене болничке лавиљоне у Србији од Бор.

Извршење зиданих пропуста и мостова,

(свршетак) од Ј. —(261)—

Лазаревића —(262)— Књижевност: Едез зиг Је

роп5 еп реге гетагдиађјев раг РЕ. де Папеп од Д С. —(268)—

Нешто о такси за премеравање земљишта.

Како у нас није извршено катастарско премеравање, нити пак изгледа да ће се скоро извршити, то је и премеравање земљишта један посао, који инжењеру и техничару чешће долази- до-руке и долазиће све док се са катастром не буде готово. Како се овим послом баве поглавито млађи инжењери паи сами техничари, још за време штудирања или после свршетка школе, за време док чекају на војску или службу, то им се може десити непријатност -— као што се писцу ових редака већ десило — да, немајући још довољно практичног искуства при одређивању цене своме раду при овом иначе доста приносном послу, буду веома оскудно награђени. Ово се пак обично најчешће дешава при снимању мањих површина, док се код већих скоро увек добро прође, јер су радови на овима, сведени на јединицу површине много мањи.

У следећим редцима покушаћу наћи начина за правилно и правично одређивање цене премеравања, те да се избегне поменута непријатност и омогући праведна награда трудбенику за овај његов посао, што ће згодно доћи нарочито почетницима а и остале колеге имаће у овоме солидну базу за систематизирање свога рада.

Као што је, са свим оправдано уобичајено. награда при премеравању одређује се на тај начин, што се одреди цена за јединицу — хектар — површине. Међу тим није

све једно да ли површина, која се премера-

| ва, броји више или мање јединица, јер су ра-

дови сведени на јединицу код већих просторија много мањи него код мањих, те онда, да би и награда била послу сразмерна, тре. ба и јединачна цена да се мења, т.ј. да расте са опадањем површине и обратно, Како поглавити посао при овоме стварају границе то је најприродније да се цене огређују сразмерно дужини границе што долази на јединицу површине.

Ако дакла са С означимо јединичну цену премеравања неке површине од Н хектара коју узимамо за основу и према којој ћемо одређивати (сразмерне) цене за све друге са с јединичну цену површине од ћ хектара која површина има да се премерава; са дужину границе основне површине и са с дужину границе оне за премеравање, онда горња по

· ставка, изражена алгебарски, гласила би:

85 Н откуд а ћ

СОЕ ИЦ А Од 7 1)

То би ето било најтачније мерило за одређивање најправилнијих сразмерних цена. Међу тим како је ова једначина практички сувише тешко применљива и за претежаваоце имања несхватљива, то је треба упростити ради чега из ње морамо пре свега избацити границе о и (4. Да би то постигли, морамо учинити једну претпоставку, којом ћемо'изгу-