Srpski tehnički list

— 285 —

нала од којих су 1834 км. стајали под управом железница, и пошто су транспортни железнички ставови у Енглеској врло велики (цени се да унутрашњи транспорт у Енглеској кошта годишње 1200 милиона круна више него исти толики транспортни саобраћај у другим земљама) то се морало приступити поправци и поновном грађењу великих канала. На првом месту треба споменути Мапсћезгег-Канал, који је укупно коштао 450 милиона круна. Овај 58 км. дугачак канал отворен је године 1894. и саобраћај за ту годину износио је 926.000 тона. У години 1907. саобраћај се попео на 5,210.759 тона.

За тим је предавач прешао на прилике у Немачкој, у којој се велико развиће железница и водених путова има приписати околности што и једне и други стоје под државном управом. Добри водени путови доносе користи и железницама, тако да у Немачкој транспорг за тону и километар кошта, при комбинованом саобраћају железница и водених путова од прилике у пола толико, колико у Енглеској, при чему немачке железнице показују већи чист приход од енглеских. Немачка влада труди се и даље да водене путове израђује и омогући саобраћај у великом, од чега железнице имају само користи; на тај начин се железнице и водени путови допуњују. ОсКегзоп је затим указао на велике реке у Немачкој и њене нове велике канале као и на нови пут за пловидбу Берлин—Штетин, који ће коштати око 60 милиона круна, за тим на Тено канал саграђен искључиво за потребу Берлина, и на канал Цара Виљема, који је пре кратког времена саграђен за 200 милиона круна а за који је већ пројектовано проширење које ће коштати око 270 милиона круна.

ОсКегзоп је за тим прешао на прилике 'у Белгији, која је истина мала по површини, али има велику мрежу водених путова (2174 км.) и развијену мрежу железница (7007 км.); обе припадају већим делом држави. У Белгији се тежило да се постигне што је могуће нижа тарифа за подвоз. Пристаништа, кејове и сместишта тамо су често градиле са

ме пристаништне вароши, које је држава помагала. Пристаништа у Антверпену и Ротердаму знатно су

повећана, а радови у великом обиму још се и даље продужују. Од године 1875 до 1905, белгијска влада исплатила је на оправку водених путоваи пристаништа 604,374.100 круна, што од прилике износи 53.900 круна на квадратну миљу њене површине; ако би се за слив Мисисипе усвојили исти принципи требало би годишње издавати стално по 223 милиона круна.

Што се тиче Француске и тамо су у једно време водени путови били занемарени на рачун железница и тек почетком седамдесетих година јавља се јачи покрет у корист водених путова.

Пошто је предавач још додирнуо прилике водених путова у Холандији, Русији и Италији изнео је општа посматрања о користима које пружају водени путови. У вези са тим ОКегзоп је навео да је још до пре неколико година за једну миљу и тону транспорта плаћано у Великој Британији 11,8 пара, у Италији 10:5, у Русији 10:1, у Француској 9,24 ларе, у Немачкој 6. 9, у Белгији 67 у Холандији 6.5 пара и извео из тога закључак—пошто су тамо где је највише водених путова и транспортни трошкови најјефтинаји — да развиће водених путова појефтињава транспорт и тиме много доприноси развићу индустрије и трговине,

24 бо

Истраживање брзе и тачне методе за испитивање портланд цемента.

Одавно је примећено, да су резултати испитивања једног истог индуструјског производа, а нарочито цемента, добивени од разних хемичара, врло различни. Разлике, које се добивају, кад се ради физичким опитима, теже се примећавају, него при хемијским опитима, гле треба да влада потпуна прецизност.

Американци, код којих су ове разлике између резултата биле нарочито велике, одавно су се занимали овим разликама и гледали су, да их по могућству избегну, употребом само једне методе пир испитивању. И заиста, они су држали, да су ове разлике постале због велике разноликости метода, које су примењиване у многобројним фабрикама цемента Сједињених држава, које су растурене по. врло пространој области.

У једном чланку, који је 30 Јануара ове године поднет „Интернационалном Удружењу“ за грађевински материјал и у целини публикован, г. Ва:тге је у изводу донео све што је по овом питању у Сједињеним Државама предузимано,

Године 1901. одбор образован специјално у цељи да прати ово питање и коме је придат од стране Геолошке Управе Ог МУ. Н:еђгапа дао је да се испитају иста два угледа цемента код неких 30 фабричких хемичара, који су радили сваки по својој методи: и разлике су биле велике. Мало после тога, одбор им пошаље друге али истоветне угледе и препоручи им примену једне методе, коју је одбор сматрао за меродавну Н 111 ебга пп д-ова метода). Резултати опет не беху много повољнији но први пут. Требало је на сваки начин приметити, да су само неки од хемичара пристали на прописе ове НШеђгапд-ове методе; па онда, ово неслагање не може се ставити на рачун