Srpski tehnički list
БРОЈ 36
У Београду Недеља 6. Септембра 1909 год.
ГОД. ХХ
СРПОНИ
||
АНИЧА
ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА
САДРЖАЈ: Двадесетпетогодишњица Српских Државних Железница од Ј. —(289)— Водовод београдски у 1908 год, од ДМ. —(290)— Пројекат закона о сувоземним јавним путовима. —(293)— Рашћење јачине бетона с временом и његова примена код армираних бетонских грађевина од Н М. С. —(295)—.
Двадесетпетогодишњица Српских Државних Железница,
Пре двадесет и пет година 3. Септембра отпочео је редовни саобраћај на нашој првој железничкој прузи Двадесет и пет година у културном животу народа није Бог зна како велики период времена али специјално за Српски Народ тај је период можда много дужи и важнији но што би се то могло рећи за друге народе. Наш народ живи сразмерно брзо у сваком погледу. Нарочито је у политичком животу за последњих двадесет и пет година било многих промена, многих догађаја, који су утицали на све гране народног живота па и на ову културну установу.
Географски положај Србије као споне између културног Запада и још полу—-културног Истока такав је, да је било с правом очекивати, да наша тада нова тековина задобије врло важно место у светском саобраћају. Још одмах при појави првих идеја о грађењу железница кроз Србију, људи даљег погледа надали су се, да ће српска железница ускоро морати постати главно саобраћајно било којим ће струјати трговина између Истока и Запада. И да нема зле судбе која непрестано прати Српски Народ, то би можда и било. Али културни свет са Запада поред свега што је Србија досад показала добре воље и што је жртвовала можда и изнад своје снаге, ни данас не да Србији да се правилно развија. Зато наша државна
железница још није могла стећи значај који јој по географском положају припада, Можда ће нам се рећи, да културне установе ове врсте саме себи извојују своје право и свој значај, али нам нико не може порећи, да на развитак сваке културне установе много утичу политичке прилике.
Већ сам почетак грађења железница до-
· чекала је Србија с врло малим кадром инже-
њера. И ако су се махом сви тадашњи српски инжењери образовали по страним техничким школама, опет их је врло мало било, који су тада смели и помислити да се подухвате руковођења тако великог и огромног посла. Та српски су инжењери до тада морали бити и инжењери и архитекте и машинци, једном речи све и сва. Зато је у грађењу наше прве железнице суделовало: сразмерно мало наших људи, Србија је морола тражити велику помоћ са стране. Пошто су французи били предузимачи, било је логично да немачки инжењери врше контролу над грађењем.
Али сам почетак, сам програм железничког построја, није био нити је могао бити детаљно и правилно разрађен; а поред тога из Немачке смо били добили као контролоре поред неколико врло спремних људи и доста младића који су тад тек били изашли из школске клупе. Те је наша железница већ у самом почетку, самим програмом била дегредована на тепен пруге споредног значаја.
Први део пруге од Београда до Ниша не може се у правом смислу сматрати као врло тешка пруга и ако је на деоници изме. ђу Београда и Младеновца имала да се пре.