Srpski tehnički list

— 354 —

ако је започето са масом рекламација и захтевањем вишкова, који могу послужити као од;ика нашег „интезивног и озбиљног“ рада (чупање траве, туцаник није шљунак, него је камен, а то опет није „згодно“. за пошљунчавање као песак и шљунак, те према томе вишак за тежи рад, па вишак за мало веће дизање итд. илд.) Вредно је сад на овом месту скренути пажњу на то, да ли би било сад оправдано тражити од таквог „предузећа“ да колосек тачно у длаку на ниве"ету постави, да обележена линија на трупу тачно баш до: ђе по средини колосека, да се нигде планум не искварир Наше је скромно мишљење да је то оправдано.

Као што рекосмо, протекло је читаво једно лето а колосек од 18 кметара није се могао извршити а колико је то штета, по Државу види се из овога:

1) Мора да се одржава једна секција (шеф, надзорник, канцеларија, послуга) годину дана, и ко зна докле, због једног поста од вредности 25.000 дин.

2.) Поред великих послова које данас има Дирекција, она мора да води и на даље преписке са секцијом и да се занима којекаквим ситницама, рекламацијама ит.д.

-8) Да је тај део много раније био готов, као што је требало, било би доста користи и за остали део пруге од Св. Петке па на даље, што би се потребан материјал за грађење могао лакше довозити Поред тога, поред саме линије од Св. Петке па на даље налази се барутни магацин због кога сеу његовој близини неможе ништа радити. И док су надлежни за пренос експозивног материјала очекивали то време, да се материјал пренесе возом у магацине у Параћину, дотле је и лето прошло и магацин није изпражњен. Услед тога један велики камени усек морао се само радити са једне у место са две стране, ау место да буде готов ове године он ће бити готов до године у јесен, ако се тај магацин бар с пролећа исели. Тако исто стоје и остали објекти и земљани радови мање вредности.

Сва ова штета износи више од 25.000 динара. У осталом какви изгледамо у очима странаца предузимача и каква бесмислица тражити од њих интезиван рад! И о околини, — свету, мора се водити рачуна: он одовуд, из даљине и мрака лепо види шта они горе при светлости раде и чудом се чуде као баш и ми.

26-Х-09 Мил. В. Илић,

Св. Петка. инж.

Рад Удружења.

1. Месни скуп Удружења Срп.: Инжењера и Архитекта држан 14. Х. 1909 год. у Београду. Према објављеном програму за овај дан, месни скуп отворен је у 9%/, часова пре поднеу ста:

' ну Удружења.

Скупу је председавао г. К. Д Главинић, пред-

' седник Удружења.

___Од чланова Удружења били су присутни г.г: Кирило Савић, Јефта Стефановић, Душан Божић, Сава Радојковић, Влад. Павловић, Милорад Поповић, Ђ. Б. Златковић, В. Лучић, Б. Јелесијевић, Драг. Маслаћ, Неш. М. Смиљанић, Марјан Вујовић, Миливоје Павловић, Св, Ковић, Таса Милојевић, Миша Николић, Ђ. Љочић, Мил. Бркић, Тих. Тошић, П. Путник, Драгољуб Спасић, и М. Каракашевић.

Као гости били су присутни неколико виђених грађана и око 30 ђака — техничара

Пошто је константовано да према Уставу Удружења има довољан број чланова, прешло се на

Дневни ред. 1.) Избор једног члана Управног Одбора. Пошто је г. Милорад Поповић в. инжењер

Жел Дирекције, поднео оставку на дужност члана

Управног 'Одбора из разлога, што се службеним послом већином бави ван Београда, — то је месни скуп на његово место, а на предлог Управног Одбора, изабрао за новог члана Управног Одбора, г. Бранка Таназевића архитекту и сталног доцента

2 | Универзитета.

2.) Пријем нових чланова Удружења.

Према писменим пријавама, а на предлог Управног Одбора, месни скуп је примио за нове редовне чланове Удружења Пт. Јова Симића инжењера и повлашћеног градитеља из Д. Тузле и Милорада Стефановића инжењера Железничке Дирекције. с) 0 Месним екскурзијама.

Месни скуп се потпуно сложио са.,предлогом Управног Одбора, да се у овој години приреди ·један повећи низ месних екскурзија ради разгледања разних техничких и фабричких етаблисмана у Београду и његовој околини. Тако је решено да Удружење приреди месне екскурзије: ради разгледања извршене Београдске канализације. на Дунавском сливу, за тим у Стругару Прометне Банке на Дунаву, у Фабрику Дувана, Фабрику Жижица, и Гођевчеву фабрику; Фабрику кожа, и Радионицу Српског Бродарског Друштва на Чукарици; Београдску Кланицу, Фабрику Штофова, на Карабурми