Srpski tehnički list

БРОД 2,

У Београду Недеља 10. Јануар 1910. г.

ГОД. ХХ!.

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И "АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Зашто вода у београдском водоводу није увек бистра» од М. —(9)— Железничка пруга Зајечар—Књажевац —'(10)— Покрет за реформу техничке државне службе у Аустрији, од Д.Б. —(18)— Париска подземна железница, од Ј. —(18)— Техничка Књижевност: Списание на Блгарското Инжењерно и Архитектно Дружество. Год, ХУ. —(14)— Добијање и употреба никла и кобалта у Сјелињеним Америчким Државама у 1908 години од Д. М. —(15)— Бургије за бушење стене са сечивом које се даје изменити, од Ј. —(15)— Члановима Удружења —(15)— Вести —(16)— Блапајникова пошта —(16)—

Зашто вода у београдском водоводу није увек бистра 2

Поводом чланка.под горњим насловом, који је штампан у 270. броју ,,7ргови!ског Гласника“ од 10, децембра пр. год. изашао јеу 51. и 52. броју „Сриског Техничког Листа“ од 25. дец. 1909. год. уводни чланак „Београдски Водовод“ у комесе покушало да се објасни, зашто се у ,последње време“ десило „неколико пута да је вода из београд ског водовода била по неколико сати мање више замућена.“

То исто објашњење изашло јеи у 276. броју „трговитског гласника“ од пр. тг. испреплетено личним увредама, због којих је тамо изостао одговор.

У томе објашњењу прво се наводи како по Гертнеру не треба да се замућује „подземна вода“, која „не садржи гвожђа више од 0,0003 гр,“ али се одмах за тим тврди да и „при набјољем одгвожђавању остане у води један мали проценат гвожђа, који се као жуто-црвени прашак депонује на унутрашњим зидовима цеви“. |

Ако би ово друго било тачно, т. ј. даи „при најбољем одгвожђавању остане у води један мали проценат гвожђа“, који се после у цевима таложи, онда је Гертнер погрешио кад нам је казао, да је довољно „да се садржина гвожђа сведе на 0,3 кгр, = 0.0003. гр. у литру воде, па да вода „буде постојано бистра.“

Ми не верујемо даје Гертнер погрешио. И ако се заиста тако пажљиво ослобођава

вода од гвожђа као што се то у објашњењу тврди, да у једном литру не остане више од 0.0001 гр. —онда по Гертнеру та вода мора да „буде постојано бистра“.

Друга је незгода — у објашњењу што се отворено признаје да „београдска варошка мрежа има“ талога још у „великој количини“ који „датира из ранијег доба од 1892. до 1897. г. Ту се отишло сувише далеко, јер ми знамо поуздано да је водоводна мрежа дуго испирана, и невероватно је да у њој има још и тако старог талога.

Гертнер је без сумње очекивао, да ће се одмах после његовог одласка приступити рационалном испирању цеви и да ће се тај посао убрзо свршити. ИМ на основу тога очекивања казао нам је изрично да „сем оних дана када се буду цеви испирале, у Београду несме више бити мутне или опалишуће воде, иначе је знак да се рђаво ради“!

Из објашњења дакле само се још јасније види, да се у београдском водоводу „рђаво ради“ јер се признаје не само да цеви нису још добро испране, већ да и главнирезервоар није пран. Признаје се и то, да и „при најбољем одгвожђавању остане у води један мали проценат гвожђа, који се као жуто-црвени прашак депонује на унутрашњим зидовима.“

Према томе са свим је јасно зашто вода у београдском водоводу није увек бистра.

Треба само најплжљивије ослобођавати воду од гвожђа, испирати водоводне цеви и резервоаре, па ће вода у београдском водоводу бити увек бистра,

М.